Холандија све дубље тоне: Схевенинген би могао да нестане

Предграђе главног града Холандије Хага, Схевенинген, могло би да нестане због пораста нивоа мора узрокованог климатским променама, објавио је данас "НЛ Тајмс".

Одборник Роберт Баркер упозорио је да би општина пре или касније морала да се прилагоди оваквој ситуацији и пронађе решења, и подвукао да их "насипи које сада имамо неће заувек штитити".

"Још није извесно када ће тачно Схевенинген и остатак Хага нестати са мапе због пораста нивоа мора. Национални метеоролошки институт КНМИ, међутим, претпоставља да ће ниво мора до краја овог века порасти за 40 до 80 центиметара. Ако до тада ништа није урађено у борби против климатских промена и земља настави да се загрева, ниво мора би могао да порасте за неколико метара до следећег века", наводи лист.

Шешељ за РТ Балкан: Отишао бих опет у Хаг, али само под једним условом

За Хаг, међутим, још има "наде", јер је недавна студија показала да би живот у овом граду Холандије могао бити могућ и ако се ниво мора подигне за неколико метара. Али, ако се предузму мере предострожности.

Хаг већ планира додатну заштиту од повећања нивоа мора, а фокус је управо на Схевенингену који се налази директно уз море, а чијих, око три километра приобаља нису заштићени динама и где воду задржава морски насип.

Насип, међутим, како кажу градски званичници, ускоро више неће моћи да задржи воду, а општина Хаг жели да до наредне године дође до решења.

"Већ смо видели да су кејеви у Схевенингену последњих година све чешће поплављени током олуја, а то показује да нам је потребна дугорочна визија. Морамо нешто учинити како не бисмо постали град у мору", рекао је Баркер.

Око једна трећина Холандије налази испод нивоа мора, а  делови земљишта чак су извлачени из мора, односно насипани како би се педесетих земљиште проширило. Поједини тврде да када би нестало насипа на обалама, вода би стигла чак до Утрехта.

Шта може да се деси када ови насипи попусте, Холанђани су видели након велике олује 1953. године када су поплаве потопиле готово десетину холандског пољопривредног земљишта. Страдало је око 1.800 људи.