Свет

Сумрак Запада и отварање Олимпијаде: Дрег краљице против Кубертена 1:0 у Паризу

Реч је о намерном покушају промене парадигме и успостављању нових морално-естетских образаца скуваних у кухињи екстремног либерализма и воук идеологије, каже Владан Вукосављевић говорећи о пародирању "Тајне вечере" на отварању ОИ, док Милош Ковић додаје да се стиче утисак да је у Француској у току транзиција "из нечега у ништа"
Сумрак Запада и отварање Олимпијаде: Дрег краљице против Кубертена 1:0 у Паризу© Tanjug/AP Photo/Andreea Alexandru

Одмах након "грандиозне церемоније" (Емануел Макрон), "спектакла из снова" ("Монд"), "невероватне вечери" ("Паризијен"), "фантастичне церемоније" ("Либерасјон"), како је описано отварање Летњих олимпијских игара у Паризу, уследила су јавна извињења организатора.

Прво због погрешног представљања Јужне Кореје као Северне, а потом због изругивања верским осећањима хришћана јер су, како је указано, ЛГБТ и остали подведени под плус активисти пародирали "Тајну вечеру" Леонарда да Винчија на којој је представљен Христ са апостолима.  

Уз измештање церемоније отварања ОИ са стадиона на улице и обалу реке Сене, и све друге бизарности те "невероватне вечери" и ово би се могло подвести под "први пут у Паризу" феномен. Јер ретко ком организатору ОИ је пошло за руком да церемонијом отварања изазове дипломатски скандал и увреди целу једну верску заједницу. 

Како је то изгледало врло сликовито приказује извештај Асошијетед преса у којем се с пуно хвале указује да би мање ЛГБТ+ и "различитости" било издаја "поносне француске престонице као дома светског братства". А онда следи опис паганске забаве, како је назвао сам уметнички директор Томас Жоли, са отварања, не заборавимо, Олимпијских игара. Све то у извештају који не пропушта да нам укаже да је Жоли геј којег су малтретирали у детињству због тога.

Практично голи певач обојен у плаво певао је о деловима свог тела, плавобрада дрег краљица пузала је на све четири, на моменте се чинило да гледамо почетак "тројке" и крај интимног загрљаја два мушкарца који су плесали, држећи се за руке. Извештава АП за оне који нису имали ту срећу да све моменте "братства" са паганске забаве гледају у преносу уживо.

"Намера и асоцијативност су били врло јасни: плагирана је или прављена реинтерпретација Леонардове "Тајне вечере" са ликовима који су врло индикативни и припадају одређеној поткултурној групацији", каже за РТ Балкан некадашњи министар културе и информисања Владан Вукосављевић говорећи о делу програма због којег је реаговала и Католичка црква у Француској.

"Слике, представе и симболи који су нам понуђени су врло контроверзни и указују на забрињавајући тренд не само у вези с Олимпијадом него уопште у свету. На један врло еклатантан начин добили смо напад или снажан уплив њу ејџ религије транссексуализма у досадашње традиционалне, секуларне принципе олимпизма како га је у обновљеним играма замислио Пјер де Кубертен пре око 130 година", каже Вукосављевић.

Он додаје да је наказна естетика "Еуросонга" поразила дух моралног и телесног подвижништва карактеристичног за олимпизам и афирмисала тријаду пајацлука, кревељење и примитивни ругачки артизам као принципе уместо стандардног мота Олимпијских игара: "Брже, јаче, више", указује наш саговорник.

"Реч је о намерном, врло смишљеном покушају промене парадигме и успостављању нових морално-естетских образаца скуваних у кухињи екстремног либерализма и воук идеологије", каже Вукосављевић.

То међутим, није једини сегмент програма на који указује наш саговорник. Како напомиње, француска култура је богата и развијена, она је драгуљ европске културе и цивилизације и траје јако дуго, али од свих бисера и драгуља француске културе добили смо – одсечену главу Марије Антоанете.

"То представља један атавистички, ругачки принцип, заправо оно најгоре што је Француска револуција понудила свету а то је покољ и масакр. Идеали Француске револуције су дати у једном наговештају, али је врло непријатан призор жене која држи своју главу. То је велико ругање француској историји и традицији", напомиње Вукосављевић.

Део програма била је и особа без лица, заклоњена капуљачом, која проноси олимпијску бакљу дуж обала Сене и по париским крововима, пре него што је преда савременим спортистима.

"Остало је гледаоцима да нагађају какав је то ванвременски дух који прожима Француску и који је толико безличан или намерно жели да остане сакривен. Који су његови мотиви и шта он заправо ради тако прикривен", каже наш саговорник.

Вукосављевић истиче да Олимпијада у основи има универзализам кроз идеју спорта и гајења телесне и моралне врлине која изнад свих религија и идеологија спаја људе.

"Међутим, данас смо добили неолиберални, трансџендер каламбур у високо естетизованој и квалитетној продукцијској форми, али на врло климавим етичким и идејним ногама. Али не као последицу нехата редитеља или продуцента, већ као покушај прављења једне нове химне, једном новом покрету, новој Олимпијади и новом свету који заступа западна воук идеологија", истиче Вукосављевић.

Историчар Милош Ковић каже за РТ Балкан да су сцене са отварање ОИ у Паризу изазвале пре свега осећање жаљења, барем у оном делу Европе који баштини заједничко наслеђе са Француском, али не припада овој доминантној воук идеологији, која је и самој Француској наметнута.

"Чини се да је тамо у току нека транзиција из старе Француска настале у Француској револуцији до ове 'воук Француске'. Путник има утисак да је у Француској у току транзиција из нечега у ништа", истиче Ковић.

Он указује да је, такође, у питању наметање целом свету једне културне орјентације, воук идеологије, као и да је по среди дубоко уверење западног света да је овлашћен да намеће остатку света не само своју политичку вољу, него и своју културну орјентацију.

"Не треба заборавити да су ово Олимпијске игре на којима је забрањено учешће Русије, земље која бије битку у овом тренутку за мултиполарни свет и ослобођење света од ове врсте идеологије и културне супрематије. Имајући све то у виду треба се запитати нарочито у оним земљама које ову битку у Русији већински доживљавају као своју: каква је сврха учешћа на оваквим Олимпијским играма", наводи Ковић.

Како напомиње, овај догађај, церемонија отварања, показује такође да је мека моћ Запада на издисају.

"Иако не треба потценити њену снагу ни данас. Али, уместо неке врсте обавезног поштовања и праћења, културни модели који данас долазе са Запада наилазе на чуђење и жаљење", закључује Ковић.

image