Демократе су имале "бриљантну" идеју – да оно што им се најчешће пребацује покушају да пришију републиканцима.
Дали су све од себе да своје противнике, Доналда Трампа, Џеј Ди Венса и њихове присталице, представе као "чудаке", али им се експеримент, чини се, брзо обио о главу, када су на друштвеним мрежама испливали многи, најблаже речено, "чудни" поступци демократа.
Узалуд је Еј-Би-Си писао да је "кампања да су републиканци чудни дала демократама наративну предност какву нису имали док им је кандидат био председник САД Џозеф Бајден", те да "ономе ко је то смислио треба честитати", када су мреже преплавиле слике Камале са дрег краљицама, Пита Будитиџа како "доји" бебу и Бајдена са трансродном женом голих груди испред Беле куће.
Неко је "генијалце" из кампање демократа требало да подсети да интернет све памти, те да неће моћи тако лако да сакрију трансродну помоћницу министра здравља, небинарног стручњака за нуклеарни отпад који у слободно време краде женске кофере и заменика директора за комуникације који, када му се укаже прилика, носи кратке хаљине и позива на линч полиције.
Такође, понашање демократа на разноразним окупљањима и протестима дефинитивно није било "за пример".
"Уколико републиканци не желе да их зовемо чудним и језивим људима опседнутим контролом, нека покушају да не буду чудни и језиви људи опседнути контролом", усудила се да каже, ни мање ни више, него краљица таквог понашања – Хилари Клинтон, потврдивши америчку изреку it takes one to know one, односно да само сличан препознаје сличног.
Како је "такмичење у чудности" уопште почело?
Као у хору, демократе и медији који су им наклоњени су углас почели да називају републиканце чудацима.
Гувернер Минесоте Тим Волц, демократа који је један од могућих кандидата Харисове за потпредседника, назвао је Трампа и Венса у интервјуу "просто чудним".
Затим је кампања Харисове издала саопштење за медије са насловом "Изјава поводом појављивања 78-огодишњег криминалца на Фокс Њузу", у којој, између осталог, пише да је Трамп "стар и прилично чудан".
Дан касније, демократе су у више саопштења описали противнике Харисове на сличан начин, наводећи да је "Џеј Ди Венс чудан" и да су његове идеје и изјаве "супер чудне".
Помало је невероватно да у председничкој трци светске суперсиле главна питања тренутно нису ни економски проблеми, ни унутрашње и спољашње политичке кризе, па ни културни рат и питања абортуса и тзв. џендер идеологије, већ такмичење и међусобно оптуживање "ко је чуднији".
Свима који нису амерички бирачи то вероватно делује смешно и помало будаласто.
Ипак, упркос жељи да се завалимо у фотељу и уз кокице се смејемо мимовима и испадима и једних и других, немојмо губити из вида и питања која је овај потез демократа отворио, попут питања шта о америчком друштву говори то што им уместо конкретних ствари, проблема и решења, кандидати упорно нуде интернет циркус.