Свет
"Декласифајд" открива: Како је Ал Каида годинама имала базу у Лондону
Канцеларија Бин Ладена радила је у Британији неколико година док су њене вође сарађивале и са МИ5
Овог месеца навршава се тридесет година откако је вођа Ал Каиде, Бин Ладен, само седам година пре 11. септембра основао своју канцеларију у сред западног Лондона, подсећа портал "Декласифајд". Наводи се да је такозвани Комитет за савете и реформу (АРЦ) објављивао Бин Ладенове изјаве и обезбеђивао покриће за активности подршке 'војним' активностима Ал Каиде, укључујући регрутовање чланова, исплату средстава и набавку опреме и услуга.
Све то поставља питање, зашто је Британија то дозвољавала?
Лондонска канцеларија је такође служила као комуникациони центар за извештаје о војним и безбедносним питањима из различитих ћелија Ал Каиде, а извештаји Конгреса показују да је Бин Ладен 1994. године чак посетио Лондон и неколико дана остао на Вемблију, не би ли формирао АРЦ.
Колико је за Ал Каиду ова база била важна, показују и Бин Ладенови телефонски записи из периода од 1996. до 1998. Готово петина његових позива, односно 238 од 1.100 – највећи појединачни број – упућена је управо Лондону, што показује важност ове базе.
"Докази сугеришу да су Британци у почетку толерисали активности АРЦ-а, јер су их можда видели као користан извор обавештајних података", наводи "Декласифајд", додајући да је саудијски дисидент Калед Ал-Фаваз, шеф Бин Ладенове канцеларије, од доласка у Британију, па све до хапшења четири године касније, био у редовном контакту са МИ5.
Изгледа, додаје се, да се МИ5 надао да ће им Ал-Фаваз пружити информације о исламистичким екстремистама који живе у Британији. "Ал- Фаваз је био под утиском да ће га његови контакти са Службом безбедности сачувати од невоља", писао је Френк Гарднер из Би-Би-Сија.
Али, могуће је да британске тајне службе нису АРЦ гледале као само као извор обавештајних података. Саудијски дисидент Сад Ал-Факих, упитан у интервјуу 2003. о животу у Великој Британији одговорио је да су Британци "довољно лукави да знају да је саудијски режим осуђен на пропаст и да желе да буду у позицији да се носе са алтернативним лидерима".
Британија је, можда толерисала присуство Бин Ладеновог утицаја на својој територији јер је покушавала да негује односе са будућим креаторима политике у Саудијској Арабији?
Лондонска база је омогућила Бин Ладену да мотивише своје присталице широм света. Починиоци бомбашких напада 1995. у Саудијској Арабији, на пример, прочитали су Бин Ладенове списе након што су послани факсом из Лондона.
АРЦ је, на пример, дистрибуирао енглески превод Бин Ладенове декларације о џихаду из августа 1996. против Американаца који су "заузели територију два места која се сматрају светим".
Две године касније, у фебруару 1998. године, АРЦ је објавио Бин Ладеново стварање "Међународног фронта за џихад против крсташа и Јевреја", који је ујединио различите терористичке групе.
Не само да је све ово допуштано, већ је посебно занимљиво и то што су британске и америчке обавештајне службе у више наврата одбијале прилику да добију информације о Бин Ладену и Ал Каиди током 1990-их.
Почетком 1995. године, на пример, суданска влада, која је тада била домаћин Бин Ладену, понудила је да изручи или интервјуише њега и друге кључне оперативце који су ухапшени под оптужбом за планирање терористичких злочина.
Они су понудили и фотографије и детаље о разним милитантима, укључујући Саудијце, Јеменце и Египћане који су се борили у Авганистану против Совјета.
Ова суданска понуда је одбијена, наводно због "ирационалне мржње" коју су САД осећале према суданском режиму, као и слична накнадна понуда упућена МИ6.
Бин Ладенове присталице су се у Лондону осећале толико безбедно да су 1995. послале дописе Министарству унутрашњих послова са упитом да ли њихов лидер може да затражи политички азил. То је одбијено, јер су Британци, вероватно мислили да би тако отишли предалеко.
