Свет
"Глобал тајмс": Повлачење САД из Нигера доказ отпора хегемонији
Повлачење америчких трупа из Нигера мотивисано забринутошћу Вашингтона за безбедност
Америчка војска повукла се ове седмице из ваздухопловне базе у Нигеру, више од месец дана пре рока 15. септембра који је влада ове западноафричке земље дала САД.
Власти Нигера су у марту прогласиле америчко војно присуство "илегалним", истовремено критикујући напоре Вашингтона да поткопа право Нигера на самоопредељење.
Експерти су за "Глобал тајмс" рекли да је рано повлачење америчких трупа из Нигера заправо мотивисано забринутошћу Вашингтона за безбедност. Због расположења локалног становништва, безбедност америчких трупа се не може гарантовати.
Бројни показатељи указују да је одлука америчких трупа заправо невољан корак. Будући да Вашингтон посвећује више пажње азијско-пацифичком региону како би се супротставио "кинеској претњи" био је принуђен да постепено смањује своје војно присуство у другим регионима, укључујући Блиски исток и Африку.
Такође, иако је Нигер био важна база за антитерористичке напоре Вашингтона у Сахелу, дугорочно америчко војно присуство и противтерористичке операције у Нигеру последњих година постају све скупље и неефикасније.
За Нигер, потпуно повлачење америчких трупа значи да та афричка држава наставља путем ослобађања од западне војне интервенције. То је такође корак ка потпуној независности од западних земаља.
Захтев Нигера за повлачењем западних трупа показује снажну вољу за очувањем суверенитета и независног доношења одлука. Од краја западне колонијалне владавине средином 20. века, афричке земље након стицања независности, попут Нигера, постепено су развиле снажно антиколонијално осећање. Ово осећање је скептично према спољном мешању, посебно када се сматра да одржава неравноправне односе колонијалног периода.
Осим Нигера, последњих година власти у многим афричким земљама, од Малија преко Буркине Фасо до Чада, наставиле су да показују западним трупама врата. За многе земље на континенту ово је јасна демонстрација суверенитета и снажне жеље да самостално, без мешања Запада, управљају својим политичким и безбедносним пословима.
Повлачење западних трупа из Нигера могло би да инспирише више афричких земаља да предузму сличне мере како би смањиле своју зависност од страних војних снага и ојачале своје аутономне одбрамбене способности. Овај успон у потрази за независношћу и аутономијом против западног колонијалног утицаја ће даље промовисати право континента на самоопредељење и колективно самопоуздање у међународној арени, пише "Глобал тајмс".
Пошто су америчке трупе избачене из земаља у региону попут Нигера, треба имати на уму да то не значи да америчка војска напушта Африку. Вођене сопственим интересима, САД могу у будућности да пруже своју дугу руку на друге афричке земље, па чак и назад у Нигер ако буде потребно.
Усред прилагођавања војног распореда САД на афричком континенту, оно што је јасно је хегемонистички начин на који САД поступају са земљама у региону, као и њену тежњу за политичким утицајем и војну експанзију, народ афричког региона не поздравља. Очигледно је да САД неће променити курс хегемоније и експанзионизма у Африци, наводи "Глобал тајмс".
Африка не жели да постане шаховска табла за хегемонију Вашингтона, посебно имајући у виду историју САД у подстицању и промовисању прокси ратова широм света. Све акције САД сигурно ће изазвати висок степен будности код афричких земаља и снажно противљење народа континента, закључује се у тексту.
