Свет
"Обојена револуција" у Бангладешу: Да ли САД стоје иза рушења дугогодишње премијерке?
Премијерка Шеик Хасина водила је независну спољну политику и покушала да изгради блиске односе са свим релевантним светским силама, да би била оборена са власти након масовних студентских протеста
Након више од 15 година на челу једне од најмногољуднијих држава света, премијерка Бангладеша Шеик Хасина била је приморана да у понедељак, 5. августа, напусти своју премијерску резиденцију и побегне и суседну Индију – чиме је највероватније окончана њена вишедеценијска политичка каријера.
Њен "бег" представљао је кулминацију демонстрација против система квота за запошљавање у јавном сектору, које су значајан део позиција чувале за потомке бораца Рата за независност Бангладеша. Протести су избили су почетком јуна, а окидач је била одлука суда да врати квоте, које је 2018. суспендовала управо Хасинина влада.
Демонстранти су се, међутим, ускоро окренули против владајуће Авами лиге и дугогодишње премијерке Хасине, коју су оптужили за ауторитаризам и гушење демократије. Она је на критике одговорила оштро, оптужујући учеснике протеста да су "потомци Разакара", односно присталица Пакистана у Рату за независност.
Протести су ускоро ескалирали и постали насилни, а процењује се да је у сукобима са полицијом погинуло више од 1.000 демонстраната. Након што су незадовољни грађани упали у премијерску резиденцију 5. августа, Хасина је била приморана да призна пораз и пребегне у Индију – чиме је окончана "револуција" у тој јужноазијској држави.
Политичка нестабилност у Делти Ганга
Политичка нестабилност није ништа ново у држави која је од стицања независности пре нешто више од 50 година доживела неколико државних удара и периода војне власти, пре последње демократске транзиције 1991. године.
Авами лига је одиграла кључну улогу у Рату за независност Бангладеша, који је та земља водила против Пакистана током 1971. Тадашњи лидер партије био је Шеик Муџибур Рахман, отац Шеик Хасине, који је исте године постао и први председник Бангладеша. Међутим, он је убијен у државном удару четири године касније, што је покренуло период нестабилности и војне власти.
Ситуација се донекле стабилизовала тек након поновног успостављања демократије 1991, до ког је дошло након серије масовних протеста. Посебно је занимљиво да су у покрет за демократију у тој већински муслиманској држави предводиле две жене, чије ће ривалство дефинисати наредних 30 година историје Бангладеша: Шеик Хасине и Халеде Зије, предводнице Националистичке партије Бангладеша (БНП) и удовице некадашњег председника Зијура Рахмана, који је убијен у пучу 1981. године.
Хасина и Зија су се неколико пута "ротирале" на челу владе Бангладеша, а до последње промене дошло је 2009, када је након избора на којима је Авами лига поново освојила већину Хасина по други пут заузела најважнију функцију у држави – на којој је остала деценију и по.
Доскорашња премијерка се, међутим, последњих година нашла на удару критика због наводног ауторитаризма, а БНП је одбила да учествује на парламентарним изборима одржаним у јануару 2024. Авами лига је на избора освојила апсолутну већину посланичких места, али уз излазност од тек 41 одсто – што је додатно распламсало политичку кризу.
"Бангладеш је значајна земља, осма најмногољуднија на свету са значајним стратешким положајем. Стиче се утисак да након америчког повлачења из Авганистана 2021, САД сада покушавају да се врате на простор централне и јужне Азије, пре свега због све већег присуства Кине и повратка Русије, али и сталног напредовања Индије. Оне чине основу тог мултиполарног света, а Американци ту желе да направе хаос и спрече консолидацију једног новог, праведнијег поретка", објашњава за РТ Балкан новинар Борислав Коркоделовић.
Између Индије, Пакистана и САД
Бангладеш се од стицања независности 1971. налази у средишту сукоба регионалних и светских сила – пре свих Пакистана, чији је део био од 1947, и Индије, која је одиграла кључну улогу у ослобођењу некадашњег Источног Пакистана од њихових западних владара. Авами лига се због тога перципира као проиндијска партија, блиска властима у Њу Делхију.
БНП и њој блиска исламистичка партија Џамат е Ислам, с друге стране, гаје симпатије према Пакистану, због чега у Индији не гледају благонаклоно на рушење Хасине и промене власти у Даки. Према наводима индијских медија, локална хиндуистичка мањина се већ нашла на удару исламиста, а власти у Њу Делхију су раније оптуживали БНП да штити милитантне групе које Индија оптужује за тероризам.
"Свргавање Шеик Хасине, политички нереди у њеној партији и политичко оживљавање БНП-а, Џамата и других исламистичких елемената имаће значајан утицај и ослабиће секуларно оријентисане снаге у земљи", написао је индијски дипломата и некадашњи амбасадор у Москви Канвал Сибал за РТ.
Он наглашава и да су САД цинично искористиле протесте у Бангладешу како би притисле Хасину и делегитимисале њену владу, што је несумњиво помогло рушењу премијерке Бангладеша, иако су свесни да су алтернативе горе.
Односи Шеик Хасине и САД већ годинама се налазе у слободном паду, а према писању индијског "Сандеј гардијана", руководство Авами лиге верује да се управо Американци налазе иза рушење владе њихове председнице.
Борислав Коркоделовић подсећа да је последњих година дошло до неколико (мање или више) насилних промена власти у региону, које су резултирале доласком прајезичких политичара у земљама попут Шри Ланке, Пакистана и Непала.
"Сада је смењена једна жестоко независна политичарка у Бангладешу. Она је настојала да води независну спољну политику, развијала је односе са Индијом, Кином, али и Русијом, са којом је радила на изградњи нуклеарне електране. Хасина је Бангладеш желела да уведе и у БРИКС", наглашава наш саговорник.
Амерички прсти у промени власти?
Сукоб Шеик Хасине и САД ескалирао је након што је премијерка одбила да Американцима уступи на коришћење острвце Свети Мартин, недалеко од обале Мјанмара, на ком су Американци желели да изграде војну базу, наглашава Коркоделовић.
"Она је изјавила да јој је речено да не би имала проблема са протестима да је то прихватила", истиче наш саговорник и додаје да је међу демонстрантима је било доста студената факултета који имају блиске односе са америчким НЕД-ом: "Посебно је видљив амерички амбасадор Питер Хас, који није крио да се састаје са представницима опозиције и невладиног сектора."
Занимљиво је да је Хасину на челу владе (привремено) заменио Мухамед Јунус, контроверзни економиста који је 2006. године добио Нобелову награду за мир.
"Јуниса многи сматрају за изразито проамеричког човека, који један од ретких у свету који је добио и Нобелову награду и три најзначајнија америчка одликовања. Он је био на челу једне фондације која је давала микрокредите сиромашним сељацима, а та помоћ је заправо долазила из САД. Он је тако развијао једну мрежу која би сада могла да дође као значајна подршка власти", објашњава Коркоделовић.
Ривалство Јуниса и Хасине траје дуже од две деценије, а доскорашња председница владе га је у једном тренутку оптужила за превару и назвала "крвопијом сиромашних".
Према писању индијских медија, међу Јунусовим "фановима" налазе се и Бил и Хилари Клинтон, као и оснивач Фондације за отворено друштво Џорџ Сорош. Американци су, притисли власти у Бангладешу да обуставе корупционашку истрагу против Јунуса, у чему је тада државни секретар Клинтон одиграла кључну улогу.
Коркоделовић истиче да не верује да ће Јунус бити изабран за сталног шефа владе, као и да би та функција могла да припадне неком из БНП-а, можда чак и сину Халеде Зије, Тарику Рахману.
Занимљиво је и да су САД релативно брзо признале промену власти у Даки, додаје он и подсећа да су Пекинг, Москва и Њу Делхи изјавили само да је реч о унутрашњем питању Бангладеша.
"Делује као да ће доћи до велике чистке Авами лиге. На удару су припадници хинду мањине, што би могло да буде осетљиво питање у односима са Индијом. Пошто је регион око Бангладеша нестабилан, могуће је да ће доћи до преливања сукоба", закључује наш саговорник.
