Гуленова (полу)тајна организација: Турска "паралелна држава"

Турска је поставила низ услова како би одобрила захтев Шведске за чланство у НАТО-у, а један од њих је да Стокхолм изручи десетак турских држављана које Анкара сматра за терористе.

Турска је, током преговора са представницима Шведске 5. октобра, поновила захтев за изручење особа које уживају заштиту у тој земљи.

Према последњим вестима, "либерална" Шведска је одбила да изручи Анкари двојицу турских држављана, које Турска оптужује за везе са покретом "Хизмет" Фетулаха Гулена. Анкара ову организацију сматра одговорном за покушај пуча из лета 2016. године.

После покушаја државног удара у Турској у јулу 2016, влада је ухапсила скоро 40.000 људи и отпустила око 110.000 јавних службеника. За неуспели покушај државног удара турска влада окривила је имама (верског учитеља) Фетулаха Гулена, који живи у Пенсилванији, САД.

Већина ухапшених, према тврдњама Анкаре, има везе са Гуленовим покретом, који је влада означила као терористичку организацију под називом "Фетулахистичка терористичка организација" (ФЕТО), на чијем челу је Фетулах Гулен: "мултимилијардер, штићеник америчких администрација, директно повезан са саудијским режимом и близак пријатељ Израела, који је постао персона нон грата у Турској".

Осим тога, турска влада сматра да је ФЕТО имао, или још има, паралелне структуре, спремне да преузму државу уколико Гуленови следбеници освоје власт. Да ли је око ФЕТО, створена права-правцата "теорија тавере", како то (већином) тврде западни медији, или је турска влада можда ипак у праву када прогони "заверенике гуленисте"?

Напад на Ердогана

Подсетимо се да је 15. јула 2016. око 10.000 "одметнутих" војника покренуло пуч, који је пропао за мање од 12 сати. Тада је дошло до жестоких окршаја у Турској. Пучистима се није супротставила само војска већ и цивили. У сукобима је погинуло преко 250 људи, око 2.200 је рањено, а многе државне зграде су тешко оштећене. Влада је одмах саопштила да иза неуспелог пуча стоји Гуленов покрет.

Током напада на хотел у Мармарису, Ердоган је у журби напустио ово одмаралиште "непосредно након што су га руске обавештајне службе обавестиле о планираном државном удару." Напад је извело једанаесторо турских командоса и у сукобу са обезбеђењем председника погинула судва полицајца, а неколико их је рањено.

Касније је Ердоган изјавио да би био убијен да је напустио хотел само петнаест минута касније. Не треба сумњати у ове речи Ердогана. Било је већ таквих примера у новијој историји Турске. На пример, премијер Аднан Мендерес свргнут је у војном удару од 27. маја 1960. у режији америчких обавештајних служби. Мендерес је недуго затим погубљен. До државног удара је дошло уочи планиране посете Совјетском Савезу.

Акције дела војске током пуча против Ердогана саопштили су турски извори, координисане су из НАТО базе у Инџирлику у Турској. Самом акцијом је, према информацијама које је пренео лист "Јени сафак", непосредно руководио пензионисани амерички генерал Џон Кембел, који је, "такође, управљао трансакцијама већим од две милијарде долара преко нигеријске УБА банке, користећи своје везе у ЦИА, а новац је делио пучистима у Турској".

Наређења добијена од "браће"

Детаљни оперативни планови за државни удар разрађени су неколико дана раније.

Према доказима којима располаже турско правосуђе и који нису спорни, јер су их потврдиле и америчке обавештајне службе, војни удар је припреман у вили Анкара Контукент, где се 6, 7, 8. и 9. јула окупио најужи тим предвођен Адилом Оксузом, који је био у сталном контакту са Фетулахом Гуленом и његова упутства преносио члановима организације.

Како показују снимке сигурносних камера у војној бази Акинџи, "Адил Оксуз и Кемал Батмаз, две кључне фигуре удара, заправо су били цивили који су се потпуно слободно кретали војном базом Акинџи."

Неки од војника заробљених после покушаја пуча, наводе турски медији, признали су да су примали наређења директно од Гулена.

Државна новинска агенција "Анадолија" цитирала је, међу осталим, признање потпуковника Левента Туркана, који је рекао: "Ја сам члан паралелне државе или ФЕТО. Годинама сам добровољно служио овој заједници. У ствари,  ја сам поступао према наређењима које сам добио од `браће`."

Ко је Фетулах Гулен?

Ко је, заиста, Фетулах Гулен? Да ли је он само скромни имам, који води својеврсни просветитељски покрет у Турској и околним земљама, које укључују и Централну Азију, или је "опаки завереник", "агент ЦИА", који заједно са америчким службама ради на остварењу њихових мрачних планова за Турску? И ко је заправо Реџеп Тајип Ердоган, данашњи председник Турске? 

Фетулах Гулен, рођен 1941, половину живота провео је као имам. Почев од 1981, како пише у његовој онлајн биографији коју је објавио Гуленов покрет, он се повлачи из верске службе, а "његов фокус се помера са верских на друштвене активности."  Наводно, Гулен је постао посебно "заинтересован за медије и образовне пројекте."

Гуленов утицај у турском друштву растао је током 1980-их и 1990-их. Није јасно на чему почива оданост његових фанатизованих следбеника, који већином потичу из сиромашних породица. Гуленова мрежа у образовању често је нападана да представља "регрутне центре за покрет који нема формалну међународну структуру и званичне листе чланова." Њени чланови, међутим, кажу да "раде у лабавој алијанси јер их инспиришу Гуленове поруке о служењу јавном добру." То је прилично бенигна претпоставка.

Гулен од 1999. живи у Сједињеним Државама, као "вођа једне од највећих исламских цивилних организација, базираних на верским уверењима." Сматра се да његов покрет "Хизмет" (што на турском значи "служба") има милионе следбеника. Она прикупља средства и спонзоре за "1.000 центара заснованих на исламским догмама, који помажу студентима на универзитетима у 150 држава."

Гулен је и некадашњи Ердоганов савезник, који је помогао турском председнику да његова конзервативна Партија правде и развоја (АКП) дође на власт 2002. године. Касније су се њих двојица разишла. Односи се постепено погоршавају, све до обрачуна Ердогана са "Хизметом".

Гулен се данас веома ретко виђа у јавности. Путем саопштења он је одбацио оптужбе да је припремао државни удар против Ердогана: "Као неко ко је трпео због неколико војних удара протеклих деценија, посебно је увредљиво да будем оптужен за било какву везу са овим покушајем. Категорично одбијам овакве оптужбе", навео је Гулен.

Свега неколико дана после неуспелог државног удара, Турска је од Сједињених Америчких Држава затражила изручење Гулена, који је оптужен за организацију пуча. Он се већ раније нашао пред сличним оптужбама. Ухапшен је 1971. током државног удара и ослобођен шест месеци касније. Хапшен је, из сличних разлога, и 1986, а 1999. избегао је јавном тужиоцу тако што је побегао из Турске и "отишао у САД, где је већ имао разгранате везе са државном администрацијом, али и ЦИА".

Гуленова организација изнутра 

Име Фетулаха Гулена непрекидно се појављује иза кулиса свих важних догађаја у Турској током неколико последњих деценија.

Дојучерашњи Ердоганов савезник, претворио се у непријатеља "број један" турске државе. За западне медије, попут "Њујорк тајмса" и "Вашингтон поста", то је само доказ "Ердоганове параноје".

Чињенице, међутим, говоре нешто друго. Иако Гулен већ дуго живи у САД, он располаже снажном организацијом у Турској (или је тако било све до скора, до почетка чишћења турске државе од гулениста).

Гуленова организација је посебно утицајна у Албанији, на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини. Покрет је, заправо, активан у укупно 140 земаља света, у којима наводно гради школе и образовне установе. Експерт за Турску са Универзитета у Берну Кристоф Рам констатује: "Уопште није познато како се та мрежа организује. То подсећа на структуру секте. Ако се критички распитујете за те структуре, то је као да сте загризли у камен. Критике због нетранспарентности се остављају по страни, без да им се озбиљно приступа."

Гуленова организација била је посебно разграната у Средњој Азији после распада Совјетског Савеза. Мрежа Гуленових школа послужила је тада као покриће за око 130 оперативаца ЦИА, који су, током 90-их, као учитељи енглеског деловали у Узбекистану и Киргистану. Кодни назив за ове операције ЦИА, према тврдњама бившег шефа турске обавештајне службе МИТ Османа Нури Гундеса које износи у својим мемоарима "Време преврата", био је "Мостови пријатељства".

Високи степен тајности

О утицају ФЕТО у самој Турској најбоље сведочи чињеница да је после државног удара ухапшено на десетине хиљада људи, махом високо позиционираних државних службеника, политичара, тужилаца, судија, војних лица и новинара. Према неким проценама, око 95 одсто запослених у полицији у једном тренутку било је под Гуленовом контролом.

Утицај Гуленових следбеника био је нарочито снажан у турској војсци, где је низ ћелија, састављених од високих официра и генерала, формирало засебан командни ланац. Стварне размере и снагу ФЕТО у оружаним снагама показао је државни удар из јула 2016.

Шта је у ствари "Хизмет-ФЕТО"? Ова организација садржи елементе пословне корпорације, верског покрета, религијске заједнице или култа и тајног друштва, на чијем челу је "хоџа ефенди" – титула којом чланови покрета ословљавају самог Гулена.

"Врло је тешко концептуализовати ФЕТО не само према међународној јавности, понекад чак и у турском друштву. Организација је хијерархијски постављена, чланови су подељени у групе према задужењима. Структура групе темељи се на врло високом ступњу тајности, посебно на илегалним активностима унутар државних институција и подривању веза у командном ланцу унутар војске."

Гуленова организација је заправо "држава у држави", чије су се структуре припремале да путем инфилтрације у одређеном тренутку преузму власт у Турској: "ФЕТО дјелује као ’паралелна држава’, будући да државни службеници или официри често примају наредбе од заправо неслужбених, илегалних шефова или ’абија’ (браће). Овакав концепт деловања, инфилтрирање у полицију, судство, тужилаштво, обавештајне службе, као и образовне, културне и финансијске институције усмерен је ка успостављању потпуне контроле над државним институцијама и војском."

Начин деловања ФЕТО-а показује позив који је својим присталицама још 90-их година упутио сам Фетулах Гулен: "Позивамо своје пријатеље на положајима у законодавној власти и институцијама државе да се оспособе за администрацију како би, кад за то дође време, могли рестаурирати турску државу да она буде плодотворнија у име ислама на свим њеним разинама. Морамо сачекати да за то дође прави тренутак, да прилике за нас буду повољније. То не смемо учинити прерано."

Коме служи "Хизмет"?

О каквој интерпретацији ислама је овде реч? Гулен је фанатични "антикомуниста и одлучни заговорник неолибералног капитализма", а то га чини "идеалним сарадником западних, у првом реду америчких служби". Како примећује истраживач исламских покрета из БиХ Осман Софтић, његова интерпретација "модерног ислама", инспирисана, наводно, суфијском традицијом, "наметнута је као најприхватљивија за западне интересе. У академским и политичким центрима Запада сугерише се да би требало да је следе и арапске, земље Средње Азије и муслиманске заједнице Европе, Америке и Аустралије".

Према Гуленовом биографу Хакану Јавузу, он је исламски мислилац који има највише сличности са калвинистима у хришћанству. Али, како закључује Осман Софтић, могло би се пре рећи да "Хизмет због нетранспарентности, тајновитости и диспропорционалног утицаја његових следбеника у институцијама Турске више подсећа на (католички) Опус Деи."

Начин рада ФЕТО-а је једноставан и ефикасан: путем сопствених центара и школа, Гулен регрутује и индоктринира турску сиротињу како би образовао нову турску елиту, "која ће искоренити кемалистички лаицизам из турског друштва и државних институција" и "заменити га исламским вредностима" (О. Софтић) – исламским вредностима тумаченим, наравно, у Гуленовом кључу.

"Из своје резиденције у Сејлорсбургу, градићу у Пенсилванији, Гулен `путем даљинског управљача’ руководи империјом средњих школа, универзитета и пословних, финансијских и медијских корпорација које дјелују у оквирима `Хизмета` у Турској и њиховим експозитурама широм света."

Поклопац на лонцу који кључа

Откако је постала "болесник са Босфора", Турска живи на "раскрсници" Запада и Истока.

Утицај Запада, пре свега САД и њених обавештајних служби, у "кемалистичкој Турској", посебно током 70-тих година прошлог века, испољавао се претежно кроз војску, која је често прибегавала војним ударима. Турска војска традиционално је била "чувар секуларног наслеђа Кемала Ататурка и поуздана брана од исламизма."

Све до недавно, Турска је била најзначајнији амерички савезник у овом делу света, најважнији ослонац Америке у оном што се назива "јужним крилом НАТО-а" и америчка платформа за даље акције на Блиском истоку. Према Мајклу Коплоу, директору Израелског института у Вашингтону, ниједна земља у региону за САД не може надоместити стратешку улогу Турске, а сада Америка "страхује да је Турска као савезник изгубљена."

После Другог светског рата Турска је "изабрала Запад", односно прикључила се НАТО-у, постајући "сумњиви и непоуздани савезник". Данас је турска армија друга по снази у оквирима Северноатлантске алијансе. 

Тако је створена "модерна Турска на Западу." Али то је само привид, поклопац на лонцу унутар којег кључа.

У Турској се данас сукобљавају многе политичке идеје и концепти будућности, од "европске Турске", "Турске на Западу", "исламистичке Турске" или "евроазијске Турске".

Још је рано за превиђања, али Ердоган је државник, који је, барем до сада, успевао да избегне многе замке, укључујући и државни удар у режији америчких служби и ФЕТО.

Сада се Турска полако али сигурно удаљава од САД. Недавно је ова земља одбила да прими саучешће од САД након терористичког напада у Истанбулу.

"Знамо одакле је координисан напад", изјавио је тим поводом министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу, алудирајући на САД. "Примили смо поруку и знамо о чему се ту ради. Не прихватамо саучешће америчке амбасаде. Нисмо подмукли ни према коме, али више не можемо да толеришемо овакве подмукле поступке."

Ердоган и сами догађаји у Турској и ван ње објективно воде ову државу у правцу мултиполарности. Турска има све изгледе да постане истински независна, један од ступова будућег мултиполарног света.