Свет
Италијански геополитичар: Свргавање владе у Бангладешу је усмерено против мултиполарног света
Оно што ће се дешавати у наредним данима биће одлучујуће не само за будућност Бангладеша и Индије, већ и за читаву кинеску Иницијативу "Појас и пут", тврди политиколог Лоренцо Мариа Паћини
У подлој стратегији ескалације рата широм света, коју спроводе САД, оно што се дешава у Бангладешу има централни знаачај у покушајима Вашингтона да дестабилизује нове савезе мултиполарног света, пише италијански геополитичар Лоренцо Мариа Паћини за сајт "Геостратегиа".
Једна од кључних иницијатива нових алијанси је кинеска Иницијатива "Појас и пут", трговачка рута која игра централну улогу у повезивању различитих земаља евроазијског макроконтинента.
"Појас и пут" је основан 2013. године, на предлог Народне Републике Кине, као трговинска инфраструктура, која укључује 150 земаља и међународних организација, подсећа италијански геополитичар. Састоји се од шест копнених урбаних подручја, повезаних путевима, железницом, цевоводима, дигиталним системима и морским путевима.
Кинески лидер Си Ђинпинг је првобитно, током званичне посете Казахстану у септембру 2013, најавио ову стратегију као "Економски појас пута свиле". Термин "појас" се односи на копнене руте за друмски и железнички транспорт кроз централну Азију дуж познатих историјских трговачких рута.
"Пут" обухвата "Поморски пут свиле 21. века", што се односи на индо-пацифичке морске путеве кроз југоисточну Азију, све до јужне Азије, Блиског истока и Африке.
Циљ ове иницијативе је стварање међународне сарадња, коју прати повећање економске моћи и статуса држава на светској сцени. Циљеви Иницијативе "Појас и пут" су изградња великог уједињеног тржишта и пуно искориштавање међународних и домаћих тржишта, које прати културна размену и интеграција, побољшање међусобног разумевања и поверења међу земљама чланицама, стварање иновативног модела прилива капитала, фондова талената, технологије и база података. Ништа није искључено из ове размене: инфраструктура, образовање, саобраћај, грађевинарство, сировине, ретки минерали, технологија.
Може се рећи да је Иницијатива "Појас и пут" постала разлог економске привлачности Кине за највећи део света, додаје Паћини.
Кинески "Појас и пут" поткопава утицај САД
Иницијатива "Појас и пут" данас, 2024. године, обухвата 140 земаља учесница, које представљају око 75 одсто светске популације.
На "Поморском путу свиле" граде се луке, логистичка чворишта и стварају нови саобраћајни правци. Овај трговачки пут се протеже од кинеске обале ка југу, повезујући Ханој, Куала Лумпур, Сингапур и Џакарту, а затим на запад, преко главног града Шри Ланке Коломба, са источном Африком и кенијским градом Момбаса.
Одатле се "Појас и пут" пружа на север, од Џибутија, преко Црвеног мора и Суецког канала до Средоземног мора, повезујући Хаифу, Истанбул и Атину, ка северу Јадранског мора, са италијанским чвориштем Трстом, ка централној Европи све до Северног мора.
Правила "Појаса и пута" одређују партнерски савези: Форум за кинеско-афричку сарадњу, Шангајска иницијатива за сарадњу и, наравно, БРИКС.
Наравно, критике "Појаса и пута" стижу од сада већ бившег светског хегемона – САД. Кинеску иницијативу Запад оспорава јер шири кинески политички утицај и економску моћ. Овакве критике долазе и из земаља које су, на овај или онај начин, повезане са САД, примећује италијански геополитичар.
Иницијатива "Појас и пут" је значајно проширила поморску моћ Кине и оснажила њен политички утицај. У класичној геополитичкој теорији Хелфорда Макиндера, овај утицај значи ограничавање моћи таласократије – САД, присиљавајући их да пронађу друге начине за освајање Хартленда (Средишње земље).
Иако Кина није поморска цивилизација (таласократија) већ копнена цивилизација (телурократија), тврди Паћини, она је успела да користећи поморске путеве битно наруши моћ САД и њихових западних партнера.
Зашто је Вашингтон казнио Бангладеш
Овде заиста постоји стратешки ризик по САД, уочава Паћини. Кинески "Појас и пут" је само део шире стратегије, који постепено одузима стратешки, војни и економски утицај САД у приобалном појасу, који је Макиндер називао Римлендом.
САД то врло добро знају, каже Паћини, и зато су организовале државни удар у Бангладешу, земљи која је суштински важна за стабилност Индије. После Кине, Индија је највећа земља у Иницијативи "Појас и пут".
Последњих месеци Индија је неколико пута одбацила стратешку подршку САД, које желе да контролишу Индијско мора и Персијски залив. Прошлог месеца, премијер Индије Нарендра Моди је отпутовао у Москву и потписао низ значајних споразума са Русијом. Убрзо је стигао одговор Вашингтона, који је наложио рушење владе Шеик Хасине у Бангладешу.
Хасина је била проиндијски оријентисана, додаје геополитичар. Њена влада је, такође, ублажила етничке и верске сукобе, са чиме је, између 2001. и 2006. године, већ било доста проблема. Националистичке групе и партије у Бангладешу одржавају везе са Пакистаном. Осим тога, њена влада је одбила војну сарадњу са САД и одупрла се антикинеском притиску.
Тада је уследила казна Вашингтона. Влада у Бангладешу је свргнута како би се успоставила привремена влада коју је одабрао Вашингтон, наглашава Паћини. Није случајно што је Стејт департмент сместа подржао промену режима.
Дестабилизација Бангладеша је покушај да се подрије безбедност Индије. САД ће покушати да наруше регионалну равнотежу подстицањем унутрашњих сукоба и спречавањем економске сарадње Бангладеша са суседним земљама, пре свега са Индијом, каже Паћини.
Проамеричка влада би приморала све суседне земље да преиспитају већ склопљене савезе. Тачно је да Бангладеш не може да се супроставља Индији, ни да одређује њену унутрашњу политику, али је такође тачно да би низ стратешких претњи на граници Индије и Бангладеша створио тешке проблеме за читав регион.
Оно што ће се дешавати у наредним данима биће одлучујуће не само за будућност Бангладеша и Индије, већ и за целу кинеску Иницијативу "Појас и пут", тврди Паћини.
