Свет

Ко је притискао Закерберга: Мета цензурисала садржај на Фејсбуку по налогу Бајденове администрације

Извршни директор компаније "Мета" поручио је да жали што се није опирао притисцима Беле куће током пандемије
Ко је притискао Закерберга: Мета цензурисала садржај на Фејсбуку по налогу Бајденове администрацијеGetty © Tom Williams / Contributor

Директор компаније "Мета" Марк Закерберг поручио је да жали што се повиновао притиску Бајденове администрације да цензурише садржај, оценивши да је то било "погрешно" и обећавши да ће се борити ако се слична иницијатива понови.

Извршни директор "Мете" изнео је своје жалопојке у писму Одбору за правосуђе Представничког дома као одговор на њихову истрагу о модерирању садржаја на онлајн платформама.

Закерберг је детаљно описао како су високи званичници Бајденове администрације тражили од компаније да цензурише одређене постове о ковиду, чак и ако су били сатирични.

"Верујем да је притисак владе био погрешан и жалим што нисмо били отворенији о томе", написао је Закерберг. "Чврсто осећам да не би требало да компромитујемо своје стандарде садржаја због притиска било које администрације у било ком смеру - и спремни смо да се успротивимо томе ако се овако нешто понови."

Закерберг је такође изразио жаљење што је у суштини сакрио садржај у вези са извештавањем "Њујорк поста" о Хантеру Бајдену уочи избора 2020. за који је ФБИ тврдио да су "руске дезинформације".

"Од тада је јасно утврђено да извештај није био руска дезинформација, а из ове перспективе, није требало да угушимо причу", навео је он.

Бела кућа је издала саопштење у којем брани приступ администрације информацијама о ковиду.

"Наш став је био јасан и доследан: верујемо да технолошке компаније и други приватни актери треба да узму у обзир ефекте које њихове акције имају на амерички народ, док доносе независне одлуке о информацијама које износе", поручили су из Беле куће.

Закербергово писмо стигло је у Конгрес у тренутку када су француске власти ухапсиле оснивача Телеграма Павела Дурова и оптужиле га за читав низ кривичних дела.

У Вашингтону, наводи "Политико" већ годинама цвета дебата о улози компанија друштвених медија у сузбијању садржаја који је наклоњен "конзервативцима".

Када је Илон Муск купио Твитер (сада Икс) крајем 2022. године, претварајући платформу у уточиште за слободу говора, Закерберг је постао омиљена мета републиканаца, објашњава портал.

Закерберг је такође најавио да ове године неће финансирати америчке изборе, поручивши да иако је био "непристрасан", многи његове "доприносе" тумаче као наклоност ка једној политичкој опцији (демократама).

image