Између БРИКС-а и НАТО-а: Шта се крије иза геополитичког заокрета Турске

Најаве из јуна да би Турска могла да аплицира за чланство у БРИКС-у јуче су добиле и званичну потврду, како је пренео "Блумберг", позивајући се на неименоване изворе.

Према наводима тог портала, став администрације председника Реџепа Тајипа Ердогана је да се "геополитичко тежиште удаљава од развијених економија", те да нова дипломатска иницијатива земље одражава њене тежње да негује везе са свим странама у мултиполарном свету, и даље испуњавајући своје обавезе као кључна чланица НАТО-а.

Убрзо је и "Њузвик" то имплицитно потврдио, позивајући се на изјаву такође анонимног турског дипломате да је тај потез Анкаре последица "нагомиланих фрустрација" према Западу и Европској унији.

"Турска може постати јака, просперитетна, престижна и ефикасна земља ако истовремено унапреди своје односе са Истоком и Западом", рекао је Ердоган у Истанбулу током викенда, додајући да би јој сваки други приступ донео само штету.

Одлука да приступи БРИКС-у, формату који су 2009. године покренули Бразил, Русија, Индија и Кина, а који је у међувремену имао два проширења, била би у складу са тако дефинисаном турском спољном политиком, а то је у јуну потврдио и шеф дипломатије те земље Хакан Фидан.

Наш избор

Ко све жели у БРИКС?

"БРИКС је организација која повећава разноликост приступа, идентитета и политика у глобалном економском систему", рекао је након што је присуствовао састанку министара иностраних послова БРИКС-а. 

Међутим, извесно је да политика "и БРИКС и НАТО" неће наићи на благонаклоне реакције на Западу, а питање је у којој би мери поједине чланице БРИКС-а – пре свих Русија, Кина и Иран – биле спремне да укључе Анкару у ту организацију без претходног напуштања Северноатлантске алијансе.

Турски геополитички заокрет

Универзитетски професор др Срђан Перишић за РТ Балкан истиче да је 2016. кључна година у новијој турској историји, када је та земља почела свој заокрет ка Истоку.

"Турска већ осам година покушава да се одвоји од Запада. То је почело након покушаја државног удара 2016, када је Ердоган практично требало да буде убијен. Не заборавимо да је управо руска обавештајна служба обавестила Ердогана да се спрема удар", подсећа он.

Перишић истиче да су у Анкари увидели да без сарадње са Русијом - али и другим незападним државама – у Турској и окружењу неће бити ни мира, ни економског просперитета.

Анкара је последњих година постигла неколико значајних споразума са земљама чланицама БРИКС-а, попут куповине руског ПВО система С-400 из 2019. и потписивања меморандума о разумевању између "Турк телекома" и кинеског "Хуавеја" о развоју 5Г мреже из 2022. године. Оба споразума су наишла на изразито негативне реакције у западним престоницама.

"Захтев за чланство у БРИКС-у је врхунац Ердоганове политике тражења нових формата сарадње који нису под контролом Запада", указује он.

Некадашњи министар спољних послова СРЈ и амбасадор у Турској Владислав Јовановић сматра да постоје три различита објашњења за захтев Турске да приступи БРИКС-у.

Наш избор

Геополитички земљотрес: Турска хоће у БРИКС; Како ће НАТО реаговати?

"Једно је да се Турска окренула ка новим носиоцима моћи на Истоку по задатку, односно да је њен циљ да прати развој тих организација изнутра – али да остане у НАТО-у. Друго образложење је да кроз приближавање БРИКС-у она жели да направи притисак на западне земље како би добила некакве уступке", истиче он.

Могуће је и да је Турска једноставно увидела да се будућност налази на Истоку, истиче он, те да је њен заокрет у том правцу искрен. Ако је заиста тако, то би довело у питање њено чланство у НАТО-у.

Хоће ли Турска напустити НАТО?

Срђан Перишић истиче да су многи веровали да ће Турска пре или касније напустити Алијансу – због чега је Русија и пристала да јој прода ПВО систем С-400. Међутим, то се није догодило.

"Постоји отпор и унутар Турске да се она одвоји од НАТО-а и веже за БРИКС – чак и у Ердогановој партији. Први који се противи томе је Ердоганов зет Селџук Бајрактар, који се залаже за атлантистичку оријентацију Турске", указује наш саговорник.

Турска је чланица НАТО-а од 1952. године. Та земља је 1987. аплицирала за чланство у тадашњој Европској економској заједници (данашња ЕУ), а статус кандидата је добила 12 година касније. Међутим, преговори су напредовали изузетно споро, а од 2016. су дефакто обустављени.

Владислав Јовановић истиче да Турска не доноси лако велике спољнополитичке одлуке, као и да тежи да сачува маневарски простор.

Наш избор

Хитлер, Садам и Нетанјаху: Шта се крије иза заоштравања односа Турске и Израела?

Самим тим, формално иступање из НАТО-а не делује извесно, а ни реално. Због тога се поставља питање – да ли је Турска уопште спремна за потенцијално чланство у БРИКС-у?

"То што Турска није напустила НАТО је отежавајућа околност за чланство у БРИКС-у. Док Запад преко НАТО-а покушава да оствари доминацију у свету, БРИКС се развија на томе супротстављеној идеји – а то је равноправни однос свих њених чланица", сматра Перишић.

Турски заокрет у односима са чланицама БРИКС-а

Током последњих неколико година, Турска је постепено изгладила несугласице са неколико земаља које су почетком године приступиле БРИКС-у, и чији је пристанак неопходан за потенцијалом приступање Анкаре том формату. Реч је пре свега о земљама ширег Блиског истока – Египту, Ирану и УАЕ.

Односи Турске и Уједињених Арапских Емирата били су заоштрени више од деценије, пошто су се те две земље нашле на супротним странама током Арапског пролећа и накнадних сукоба у Либији и Јемену.

Ситуација је била слична и у односима Турске са Египтом, који су дошли до пуцања 2013. након што је актуелни председник те земље Абдел Фатах ел Сиси уз државном удару свргнуо Мухамеда Морсија, који је био близак са Ердоганом.

Односи са УАЕ обновљени су након што су Ердоган и тадашњи престолонаследник Мухамед бин Зајед ел Нахјан разменили посете 2021. и 2022. године, а са нормализација са Египтом потврђена је на састанку Ердогана и Ел Сисија у фебруару ове године.

Када је реч о турско-иранским односима, они су – као и односи са Русијом – доживели успон након покушаја пуча у Анкари 2016. Међутим, односима две земље и даље има значајних неслагања – попут турске подршке сиријским побуњеницима у грађанском рату против председника Башара ел Асада, који ужива подршку Техерана, као и блиских веза које Турска развија са Азербејџаном.

Турска је последњих година развила односе и са Етиопијом, којој је наводно продала дронове током рата са побуњеницима у региону Тиграј.