Свет
Марко Ђурић на украјинском самиту: Мир што пре, подршка интегритету Украјине, без осуде Русије
Подржавамо све напоре у достизању дугорочног решења свим доступним дипломатским и мировним средствима, рекао је шеф дипломатије Србије обраћајући се учесницима Четвртог самита Кримске платформе и нагласио да се Србија залаже за што хитније окончање сукоба у Украјини
Република Србија препознаје хитну потребу да се што пре успостави мир и оконча оружани конфликт у Украјини, рекао је у обраћању учесницима Четвртог самита Кримске платформе министар спољних послова Србије Марко Ђурић.
Сада већ традиционални антируски самит који, између осталог, у фокусу има "деокупацију Крима", окупио је у Кијеву око 60 учесника из различитих земаља, а шеф дипломатије Србије обратио се учесницима поруком преко видео-линка, попут више других страних званичника.
"Из сопствених тешких искустава српски народ осећа дубоко саосећање за изазове са којима се суочава наш пријатељски украјински народ. Дозволите да вас подсетим да сам недавно имао прилику да предводим српску делегацију на Првом самиту за мир у Украјини одржаном у Биргенштоку. То показује посвећеност наше земље да подржимо све напоре у достизању дугорочног решења свим доступним дипломатским и мировним средствима. Република Србија подржаће све напоре у том смеру", истакао је Ђурић.
Он је нагласио да су наша земља и наш народ показали солидарност са народом Украјине обезбеђујући директну финансијску, образовну и медицинску помоћ, као и донирањем енергетске опреме украјинском енергетском сектору.
За разлику од других држава учесница самита, на овој листи није војна помоћ "докле год то буде било потребно", са којом су се разметали остали учесници.
Такође, истичући да Србија подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине, Ђурић у свом обраћању није говорио о "руској окупацији" нити је изричито осудио оно што су остали учесници и говорници хорски назвали "руском агресијом", штавише, Русију ни речју није ни поменуо, за разлику од свих осталих на овом украјинском антируском скупу на коме су, поред осталих, говорили и шеф НАТО-а Јенс Столтенберг и амерички државни секретар Ентони Блинкен.
"Важно је истаћи да Република Србија у потпуности и безусловно подржава украјински територијални интегритет и суверенитет на целокупној њеној територији. Верујемо да је овај принцип камен темељац међународног јавног права и да је његово безусловно поштовање кључно за миран суживот суверених држава. Конкретни примери су већ показали да кршење овог принципа може довести до далекосежних последица", истакао је Ђурић.
Конкретни примери нису наведени, мада се лако може претпоставити да је српски министар првенствено мислио на сопствену земљу, Србију, која се већ суочава са далекосежним последицама нелегалног отцепљења тзв. Косова где у овом тренутку траје интензивна репресија над преосталим српским живљем. Истог оног "Косова" које већина НАТО партнера окупљених око Кримске платформе признаје као независну државу.
"Србија понавља своју посвећеност у подршци свим иницијативама чији је циљ проналажење дугорочног решења за сукоб у Украјини", поновио је Ђурић на крају обраћања.
Осим антируског, иначе, самит је добио и благо антисрпски карактер кроз обраћање премијера Хрватске Андреја Пленковића, једног од државника који су лично дошли у Кијев на самит. Говорећи на отварању скупа о украјинским "окупираним територијама", он је подсетио на случај Хрватске и њену борбу против Срба.
Наиме, излажући да ће његова земља наставити да војно помаже Украјину, јер "само онај ко је снажан може да одбрани себе и ослободи окупиране територије", Пленковић је рекао реч-две и о миру, и то посебном миру.
"Као и остатак међународне заједнице, посебно Запад, вољни смо да подржимо мировне иницијативе, али не сваки мир већ само онај који уважава територијални интегритет Украјине. За то се Хрватска залагала и кад је била у питању њена сопствена судбина пре три деценије и то је порука коју можемо да пошаљемо као пријатељ Украјине", истакао је Пленковић.
Залагање за "територијални интегритет" Хрватске пре три деценије подразумевао је протеривање 250.000 Срба са њихових вековних огњишта, али то су у контексту самита Кримске платформе и онога на шта је алудирао хрватски премијер изгледа биле "окупиране територије" које су Срби отели, ваљда, митским хрватским краљевима.
Такође, да није било овог самита можда никада не бисмо чули ни да је једна од вредности за које се здушно бори још један ближи сусед наше земље, Албанија - неповредивост граница.
У излагању у којем је нагласио да је "Крим Украјина", албански премијер Еди Рама истакао је да позиција Албаније остаје чврста и непроменљива.
"Наставићемо да бранимо наше принципе и вредности: неповредивост граница, људска права, међународно право и Повељу Уједињених нација. Једнострано отцепљење територије употребом силе не сме и неће успети. Такве акције никада неће бити легалне по међународном праву", рекао је Рама.
Када би исти принципи важили за све, као што не важе, онда би ове речи значиле још једну потврду, и то из Тиране, да једнострано проглашење независности тзв. Косова не може и неће успети.
Како се, међутим, "европске вредности" употребљавају селективно и како коме одговара, долази се до апсурдне западне позиције да је Крим Украјина, а Косово није Србија.
