Наставницима по два предмета? Због мањка кадрова у Министарству просвете размишљају о новим мерама
Годинама уназад директори на све стране траже предаваче математике, физике, информатике, немачког и енглеског језика.
Наставни кадар се тражи путем огласа и преко друштвених мрежа, а на скупу у Српској академији наука и уметности пре неколико месеци истакнуто је да ће Србији у наредних пет година недостајати седам хиљада наставника.
Међутим, како би се овај проблем бар донекле превазишао, просветне власти најављују ново решење - двопредметно ангажовање наставника.
Министарство разматра могућност да наставници сродних предмета, на пример физике и математике, предају оба предмета - рекла је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић за "Новости".
Она је додала да ће се о томе разговарати и са наставничким факултетима који иницијално образују ове кадрове.
Међутим, на факултетима кажу да је двопредмегтно анагажовање наставника тренутно неизводљиво, па тако проф. Математичког факултета Миљан Кнежевић истиче да они немају студијске програме са дипломама тог типа.
"На Математичком факултету студент може добити диплому у чијем ће додатку бити записан модул професор математике или професор математике и информатике", објашњава проф. Кнежевић.
Оба поменута модула садрже максимално два основна курса који имају везе са физиком, па свршени студенти тих програма/модула не могу бити квалификовани за извођење наставе из физике. И на Физичком факултету је идентична ситуација.
У том случају сви факултети би морали да иду у нову акредитацију и томе прилагоде своје студијске програме.
"То је процес, док се изведе прва генерација проћи ће сви возови", сматра проф. Кнежевић.
Ни на Филолошком факултету не постоје двопредметне студије, а декан Ива Драшкић Вићановић истиче да академци студирају енглески, немачки, италијански и то могу да предају у школама.
Уз те језике имају помоћни језик који се не студира, већ се учи као помоћни.
И Александар Марков, председник Форума београдских гимназија. сматра да двопредметно ангажовање наставника није решење за проблем мањка кадрова, али очекује да буде уведено.
Марков истиче да би боље решење било да се отвори нови студијски програм на коме би се школовали наставници који могу предавати више предмета.
"Таквих програма има у свету, али код нас нема, јер се на нашим универзитетима школују наставници само појединачних предмета", каже саговорник "Новости".
Питање је да ли би било интересовања за такав програм, ако знамо да су смерови и факултети који школују наставнике готово празни.
Иначе, према подацима Министарства просвете, у настави недостаје око 700 наставника математике, 300 наставника физике и 200 наставника информатике.
Министарство просвете је раније почело да стипендира студенте који се школују за просветне раднике. Сада те стипендије износе око 20.000 динара, а од 1. октобра почиње пријављивање за те стипендије.
Проблем је, како каже министарка, што је слична ситуација и у региону, тако да нема универзалног модела који би се могао применити.