Дуда: Сетите се да је Кијев сарађивао с Хитлером и учествовао у Холокаусту
Председник Пољске Анджеј Дуда рекао је да његова земља и Украјина имају много тешких заједничких тема, па подсетио Кијев на украјинску сарадњу са Хитлером и учешће у Холокаусту у Другом светском рату.
"У интересу Украјине је проналажење међусобног разумевања са нама о свим тешким питањима, укључујући и историјска питања. Сетите се да Украјинци имају много проблема са својом прошлошћу током Другог светског рата", рекао је Дуда за телевизију "Полсат".
Он је објаснио да мисли на теме као што су сарадња са нацистичком Немачком, као и учешће у Холокаусту.
"Ово није само питање Волинског масакра. Ово је и питање СС јединица у којима су Украјинци служили. То је питање сарадње тадашњих, да кажемо, украјинских власти, господина Степана Бандере и других, са властима Рајха на челу са Адолфом Хитлером. Ово је такође питање украјинско-јеврејских односа у то време и учешћа у Холокаусту. Има много веома тешких тема за Украјину", додао је он.
Пољски председник пребацио је одговорност за погоршање односа са Украјином на владу, тврдећи да је он покушао да не ствара напетост између Варшаве и Кијева, када је одговорност за то била у његовим рукама.
"То, наравно, није било лако, јер међу нама има веома тешких тема. Али о овим темама сам разговарао са председником Владимиром Зеленским, а најбољи доказ за то било је присуство господина председника са мном у Луцку на годишњицу Волинског масакра, када смо се заједно молили у луцкој цркви и тамо положили цвеће", рекао је Дуда, истичући да се спољном политиком сада директно бави влада, односно министар Радослав Сикорски те да су сада они одговорни за пољско-украјинске односе.
Питање тумачења Волинског масакра, као и односа према вођама украјинских националиста током ОУН-УПА (организације забрањене у Русији) једно је од најтежих у односима Пољске и Украјине.
У лето 2016. Доњи дом пољског парламента усвојио је резолуцију којом се 11. јул проглашава за Национални дан сећања на жртве геноцида који су украјински националисти починили над становницима Друге Пољске Републике у периоду 1943-1945. Пољаци кажу да су масовна убиства 1939-1945. чиниле присталице ОУН-УПА над пољским становништвом Волиња, Источне Галиције и југоисточних војводстава Друге Пољске Републике.
Крајем августа, пољску министар одбране Владислав Косињак-Камиш изјавио је да ће Варшава блокирати улазак Украјине у ЕУ док се не реши питање ексхумације жртава Волинског масакра. Његов став подржали су пољски премијер Доналд Туск и министар спољних послова те земље Радослав Сикорски, који су ову тему покренули на састанку са украјинским лидером Владимиром Зеленским 13. септембра.
Украјина је 2017. године увела мораторијум на претресе и ексхумацију, као реакцију на рушење споменика "Украјинској побуњеничкој армији" (УПА) у пољском граду Грушовичи. У јуну 2023. године, директор Института националног сећања Украјине Антон Дробович рекао је да Кијев неће дозволити ексхумацију остатака жртава Волинског масакра док споменик не буде обновљен. Истовремено је Зеленски изјавио да је спреман да деблокира пријем дозвола за истрагу у Украјини.