Свет
Хоће ли Доналд Трамп ојачати, или укинути санкције против Ирана?
Републикански председнички кандидат је током свог првог мандата на челу САД водио изразито оштру антииранску политику, а мало је вероватно да би се то променило ако би однео победу на новембарским председничким изборима
Републикански кандидат за председника Доналд Трамп последњих месеци све је критичнији према политици увођења санкција коју заступа администрација председника Џозефа Бајдена, а недавно се на једном предизборном скупу осврнуо на негативне последице које америчке санкције имају по долар.
Он је указао да многе државе широм света данас теже да смање своју зависност од америчке валуте, што се негативно одржава на утицај Вашингтона.
"Важно је да долар остане међународна валута. Ако бисмо изгубили долар као светску валуту, мислим да би то било еквивалентно губитку рата, што би нас учинило земљом трећег света. Не можемо да дозволимо да се то деси", рекао је Трамп током говора у Економском клубу Њујорка почетком септембра.
Ипак, током свог председничког мандата од 2017. до 2021, Трамп је увео разна ограничења Русији, Ирану и Северној Кореји, а признаје и да је и сам је био "корисник санкција".
"Ја користим санкције веома снажно против земаља које то заслужују. И онда их укидам јер, гле, губите Иран, губите Русију. Кина покушава да њихова валута буде доминанта", упозорио је Трамп.
Трампове донекле контрадикторне изјаве о санкцијама изазвале су конфузију, пре свега када је реч о његовој политици према Ирану. Док је Трамп показао више разумевања за руску позицију од својих колега из Демократске партије, када је реч о Ирану он је ближи позицијама републиканских "јастребова" старог кова, који су у Вашингтону ведрили и облачили почетком 21. века.
На Трампов приступ несумњиво ће утицати вест да је америчка обавештајна служба обавестила некадашњег председника да Техеран "прети да ће га убити", коју је саопштила његова кампања. Трамп је обавештен "о стварним и конкретним претњама Ирана да ће га убити у покушају да се дестабилизује и посеје хаос у САД", наводи се у саопштењу кампање.
Политика према Ирану: Трампова највећа грешка
Иако с правом може рећи да је Трамп први амерички председник у последњих неколико деценија који није започео ниједан рат, то не значи да је његова спољна политика била мирољубива - напротив, она је на моменте личила на неоконзервативни приступ из периода Џорџа Буша Млађег.
То је било најупадљивије када је реч о његовој политици према Ирану, која је - макар у првом делу председничког мандата - била под снажним утицајем саветника за националну безбедност и познатог неоконзервативца Џона Болтона, директора ЦИА и каснијег државног секретара Мајка Помпеа и специјалног председничког саветника и Трамповог зета Џареда Кушнера, који је близак са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом.
Трампова администрација је у мају 2018. објавила да се повлачи из нуклеарног споразума са Ираном, који је три године раније потписао тадашњи амерички председник Барак Обама. Трамп је годинама уназад критиковао тај споразум, назвавши га "ужасним једностраним договором који никада није требало да буде склопљен".
"Кључ победе Доналда Трампа 2016. управо је био у томе што је обећао да ће изаћи из нуклеарног споразума са Ираном, што је била и велика жеља премијера Нетанјахуа, али и самог Израела. Они су Обамин споразум одживели као непријатељски акт, јер су сматрали да тај споразум омогућава, а не спречава Иран да дође до нуклеарног оружја", за РТ Балкан историчар и аутор књиге "Ефекат Трамп" Саша Адамовић.
Трампова одлука да се повуче из споразума наишла је на изразито негативне реакције не само Ирана, већ и других страна потписница: Русије, Кине, Велике Британије, Француске и Немачке. Америчко повлачење подржали су Израел, Саудијска Арабија и амерички неоконзервативци попут Болтона, Ники Хејли и Дика Чејнија.
Трампова администрација је убрзо започела кампању "максималног притиска" против Техерана, која је укључивала поновно увођење санкција против Ирана које су повучене након потписивања споразума, а које су биле усмерене против високих иранских званичника, представника Револуционарне гарде, енергетских предузећа и банака.
Трампова агресивна политика против Ирана кулминирала је у јануару, када су америчке снаге дроном убиле команданта јединице Кудс и високог официра Револуционарне гарде Касима Сулејманија, што је све државе довело на ивицу отвореног рата.
"Трамп је испунио сва обећања која је дао Израелу, и он је у праву када каже да је један од председника који је учинио највише тога за Израел. Он се повукао из нуклеарног споразума, преместио амбасаду у Јерусалим, а пред крај мандата је признао суверенитет Израела над Голанском висоравни. Наравно, не смемо заборавити ни Аврамове споразуме, који су потпуно произраелски", истиче Адамовић.
Трамп 2.0 и Иран: Шта можемо да очекујемо?
Дакле, из Трампових ранијих акција, али и најновијих изјава, можемо извући скице његове политике према Ирану.
"Трампову политику према Ирану у првом мандату обликовале су две ствари: његова подршка Израелу и доминација неоконзервативаца у администрацији. Иако Трамп и даље подржава Израел, Нетанјаху га је лично увредио пожуривши да подржи Бајдена после избора 2020, док су га неоконзервативци буквално издали. Отуд постоји макар теоретска могућност да ће у другом мандату бити блажи, јер ће морати да се позабави домаћим темама", за РТ Балкан каже новинар и аутор емисије "Глас из Америке" Небојша Малић.
Он, међутим, сматра да би Трампове изјаве о санкцијама требало узети са резервом, зато што није изнео никакве конкретне детаље.
"Ја не бих превише учитавао у његову изјаву о могућем скидању санкција, јер он ту није био довољно конкретан. Само је рекао, и то исправно, да се оваквим санкцијама какве је увела Бајденова Бела кућа, угрожава статус долара као светске резервне валуте. Трампу је јасно да тај губитак Америка неће преживети, тако да је спреман да уради све да то спречи, укључујући и скидање санкција", истиче Малић.
Чак и ако би хтео да ублажи америчку политику према Ирану, Трамп би наишао на снажан отпор унутар Републиканске партије, у којој доминирају произраелски и антиирански ставови - поготово након ескалације на Блиском истоку до које је дошло након прошлогодишњег напада Хамаса на Израел и избијања рата у Гази.
Саша Адамовић истиче да је, иако Трамп има отклон од политике санкција које постоји, мало вероватно да би он променио свој приступ ако би дошао на власт.
"Он ће вероватно наставити да води политику коју је водио и током првог мандата, а то је политика 'максималног притиска'. Иако Нетанјаху игра на карту Трампа и Републиканске партије, нисам сигуран да је Доналд Трамп спреман да иде толико далеко да учествује у рату са Ираном на страни Израела, што је давна жеља Нетанјахуа. Они желе рат са Ираном, али само ако у тај сукоб уведу и САД, као неку врсту прокси војске која би ратовала у корист Израела", истиче он.
Адамовић додаје и да се не може искључити опција да би могао да се догоди неки терористички напад у САД, за који би окривили Иран и искористили га као параван за улазак у рат са том државом.
