Грчка и Пољска заједно траже репарације од Немачке

Идеја ​савеза Грчке и Пољске у захтевању од Немачке да им исплати репарације за штету нанету током Другог светског рата актуелнија је него икада, наводи бивши посланик у Европском парламенту Нотис Маријас.

"Грчка мора да буде на челу захтева за немачким репарацијама на међународном плану", рекао је Маријас и подсетио да је Пољска већ изашла са новом важном иницијативом о немачкој одштети.

"Овог пута Варшава тражи сазивање међународне конференције о ратној одштети коју Немачка мора да плати не само Пољској, већ и другим земљама. Наравно, мисли се и на Грчку, пошто наша земља тражи исплату немачке репарације деценијама, рекао је политичар.

"Захваљујући званичном захтеву Пољске за ратну одштету ова тема је поново актуелна, јер Немачка мора да плати за зверства нациста током Другог светског рата. Овај догађај објективно јача позицију наше земље у вези са немачким дугом према Грчкој", рекао је Маријас.

"Пре неколико година разговарали смо са пољским европским посланицима о формирању уније Грчке и Пољске ради компензације немачких репарација, као и о заједничким акцијама с тим у вези. По свему судећи, ова идеја је данас изузетно актуелна", рекао је политичар.

Планиране кампање притиска

Не треба сматрати изненађењем што су Пољска и Грчка покренуле сарадњу. Берлинска администрација је одбила исплату ратне одштете обема земљама, и зато су решиле да заједнички делују против Берлина по овом питању. 

Доказ кооперације Варшаве и Атине по питању ратне одштете од Немачке појавио се током састанка немачког канцелара Олафа Шолца и грчког премијера Киријакоса Мицотакиса.

Шолц је 27. октобра 2022. боравио у званичној посети Атини, а Мицотакис је искористио прилику и покренуо питање ратне одштете - позвао је Немачку да врати обавезну надокнаду заосталу од нацистичке окупације али му је Шолц одговорио да је са правне и политичке тачке гледишта то питање затворено.

Дан после ове посете огласило се пољско Министарство спољних послова. Објавили су списак репарација које је земља тражила од Немачке за материјалне и нематеријалне губитке претрпљене током Другог светског рата. Поред финансијске компензације Пољска је захтевала да Немачка предузме "системске мере" за враћање културних предмета које су нацисти опљачкали и који се још увек чувају у Берлину.

Атина и Варшава договорено покрећу ова питања, дају изјаве једна за другом, посебно након сусрета са званичницима немачке владе стварајући утисак да заједнички желе да изврше притисак на Немачку.

Немачка не мења мишљење

Грчки парламент је у априлу 2019. усвојио резолуцију којом се тражи од Берлина да плати ратну одштету Атини великом већином гласова. Према одлуци, Грчка тражи 9,2 милијарде евра за Први светски рат и 309,5 милијарди евра за Други светски рат, рпеноси "Анкасам".

Немачка, пак, сматра да је испунила све своје обавезе плативши Грчкој 115 милиона марака 1960. године. Грчко Министарство спољних послова је у априлу 2021. саопштило да инсистира да се са Немачком разговара о том питању.

Варшава је 1. септембра 2022. од Берлина тражила 1,3 билиона долара ратне одштете, наводећи ратне злочине које је починила нацистичка Немачка током Другог светског рата. Немачка, с друге стране, тврди да су у годинама после Другог светског рата исплаћивали репарације земљама Источног блока и да су територије које је Пољска изгубила биле надокнађене неким од немачких предратних територија. Берлин је саопштио да се његово мишљење о том питању није променило након захтева Пољске и навео да је то питање за њих затворено.