Амерички избори за неупућене: Електорски колеџи и колебљиве државе

За само месец дана око 150 милиона Американаца гласаће за потпредседницу САД, демократу Камалу Харис или републиканца и бившег председника Доналда Трампа. Оба председничка кандидата кажу да су избори најважнији у историји земље.

Али победник на народном гласању не мора нужно да освоји Белу кућу. Јединствени систем Електорског колеџа (Изборног колеџа) у САД значи да листе бирача из држава одлучују о победнику.

Неколико држава одлучује о победнику избора у САД: Ако Трамп освоји источни трио, улази у Белу кућу

Електорски колеџ има 538 електора. То је збир броја чланова оба дома Америчког конгреса на који су додата три електора, који се бирају у америчкој престоници, пошто она не припада ниједној од држава.

Државе немају једнак број електора и он зависи од броја становника – највећи број представника има Калифорнија – 55, затим Тексас – 38 и Флорида – 29, док најмање државе имају по три електора.

Тај број се мења после сваког новог пописа становништва, а то је једном у десет година. Међутим, државе с малим бројем становника имају више електора него што им припада.

Тако, на пример, глас једног грађанина Вермонта вреди колико гласови троје грађана Тексаса, док је један глас из Вајоминга колико и четири гласа у Калифорнији.

У већини држава победник добија све гласове електора. То значи да председнички кандидат који добије највећи број гласова у једној савезној држави добија и све њене гласове у Електорском колеџу.

Изузетак су Мејн и Небраска, где се број електора дели пропорционално броју освојених гласова, наводи РТС и додаје да је за победу потребно најмање 270 гласова у Електорском колеџу.

Већина држава поуздано гласа за демократе или републиканце. Само неколицина је склона томе да мења стране - такозване "колебљиве" државе.

Ове године постоји седам колебљивих држава - и у свакој је изборна трка на ивици ножа, са разликом од 1,5 поена, показује анкета "Фајненшел тајмса". Заједно, ове државе чине само 93 од 538 гласова Електорског колеџа и 18 одсто становништва. Али они су "мета" целокупног новца и енергије Трампове и Харисове кампање.

Ко су слонови, а ко магарци у америчкој политици

Унутар тог подскупа држава налази се још један важан део бирача: неодлучни. Анкета Ипсоса објављена ове недеље каже да ова група чини само 3 процента вероватних гласача у колебљивим државама - мали број који одражава дубоку поларизацију Америке. Придобијање ових људи могло би да одлучи о изборима, што им даје им огромну потенцијалну моћ.

Ко су ти неопредељени бирачи? Неки су мушкарци, чланови синдиката који су некада гравитирали ка левичару Бернију Сандерсу, али сада се приклањају Трампу; други су Латиноамериканци који се колебају око Харисове због високих трошкова живота у САД или млади гласачи које је одвратила старост председника Џозефа Бајдена. Многи су жене - свих политичких линија, али посебно конзервативке - мотивисане ограничењима уведеним на абортус последњих година, што је централно питање Харисове кампање.

Ове две кампање такође покушавају да придобију још један шири сегмент јавности: људе који су искључени из политичког процеса. У овом веку, излазност на америчким председничким изборима међу бирачима са правом гласа била је у просеку између 54 одсто 2000. и 67 одсто 2020. године. Обе стране сада покрећу своје машине да мотивишу те бирачке и чини се да Трампова кампања води у већини колебљивих држава.

Пенсилванија

Камали Харис Пенсилванија измиче: Старији бирачи наклоњенији Трампу

Пенсилванија је "најкритичнија" држава у такозваном плавом зиду (алузија на државе које су од 1992. до 2012. држале демократе - плава странка). Трамп је пробио зид 2016, али су се демократе поново вратиле 2020.

Пенсилванија са 19 електорских гласова је најмногољудније "бојно поље" и "главна награда" на изборима.

Успех Харисове ће зависити од тога да демократски гласачи у највећим градовима изађу на изборе, као и од придобијања богатих предграђа. На тај начин ће можда успети да смањи губитке од Трампа у руралним и конзервативним областима.

Мичиген

Мичиген (15 електорских гласова), дом Детроита и центар америчке аутомобилске индустрије, припао је Бајдену за мање од 3 бода у 2020. Демократе су имале и добре резултате на међуизборима 2022, али је Мичиген сада средиште отпора ставу Бајденове администрације о израелском рату у Гази, где је огроман број погинулих Палестинаца разбеснео релативно бројне арапско-америчке гласаче и напредњаке у Мичигену у факултетским градовима као што је Ен Арбор.

Висконсин

Висконсин (10 електорских гласова) је посебно усијано бојно поље плавог зида са високим политичким ангажманом и жестоким идеолошким поделама: 2020. године имао је највећи одзив бирача од свих колебљивих држава.

Бирачко тело у Висконсину је непропорционално бело у поређењу са другим државама на бојном пољу, али би снажна традиција синдикалног организовања могла да користи Харисовој.

Џорџија

Економски план Камале Харис: Популизам и подилажење бирачима

Бајден је био први демократа који је освојио Џорџију (16 електорских гласова) још од Била Клинтона 1992. А демократе, после две трке за Сенат 2021. године, имају контролу над тим телом.

Међутим, остатак Џорџије је и даље у великој мери конзервативан. Трамп има подршку црначког становништва, нарочито због економског плана.

Северна Каролина

Барак Обама је победио на председничким изборима у Северној Каролини (16 електорских гласова) 2008. године, али од тада ниједан демократа није.

Трампу и републиканцима је проблем направио "црни нациста" Марк Робинсон кога је бивши председник подржао у трци за гувернера Северне Каролине, наводи Си-Ен-Ен.

Уз то, остаје да се види да ли ће разарања у западном делу државе услед урагана Хелен утицати на обрасце гласања или излазност.

Аризона

Ако Харис или Трамп помету "плави зид" и југоисточна бојишта, избори ће бити готови до тренутка када се фокус окрене на запад. Али ако се резултат подели источно од реке Мисисипи, две државе са брзорастућом популацијом и великим уделом хиспано бирача могле би да реше трку.

Бајден је увео некада поуздано конзервативну Аризону (11 електорских гласова) у демократско окриље 2020.

Али као једина бојна држава која се граничи са Мексиком, Аризона је на првој линији борбе око илегалних миграната - што је један од главних проблема избора. И питање где Трамп убира много више симпатија од Харисове.

Невада

Невада (шест електорских гласова), дом коцкарских мека Лас Вегаса и Рена, гласала је за демократе на свим председничким изборима од 2004. године.

Харисова је ту у рањивом положају, делом због добитка које Трамп остварује међу латиноамеричким бирачима, и зато што је економија била посебно тешка за домаћинства са средњим и нижим приходима.

Инфлација у региону је надмашила стопу у целој земљи последњих година, док је стопа незапослености од 5,4 одсто највиша у било којој америчкој савезној држави, што подрива Харисову економску позицију.