За само месец дана око 150 милиона Американаца гласаће за потпредседницу САД, демократу Камалу Харис или републиканца и бившег председника Доналда Трампа. Оба председничка кандидата кажу да су избори најважнији у историји земље.
Али победник на народном гласању не мора нужно да освоји Белу кућу. Јединствени систем Електорског колеџа (Изборног колеџа) у САД значи да листе бирача из држава одлучују о победнику.
Електорски колеџ има 538 електора. То је збир броја чланова оба дома Америчког конгреса на који су додата три електора, који се бирају у америчкој престоници, пошто она не припада ниједној од држава.
Државе немају једнак број електора и он зависи од броја становника – највећи број представника има Калифорнија – 55, затим Тексас – 38 и Флорида – 29, док најмање државе имају по три електора.
Тај број се мења после сваког новог пописа становништва, а то је једном у десет година. Међутим, државе с малим бројем становника имају више електора него што им припада.
Тако, на пример, глас једног грађанина Вермонта вреди колико гласови троје грађана Тексаса, док је један глас из Вајоминга колико и четири гласа у Калифорнији.
У већини држава победник добија све гласове електора. То значи да председнички кандидат који добије највећи број гласова у једној савезној држави добија и све њене гласове у Електорском колеџу.
Изузетак су Мејн и Небраска, где се број електора дели пропорционално броју освојених гласова, наводи РТС и додаје да је за победу потребно најмање 270 гласова у Електорском колеџу.
Већина држава поуздано гласа за демократе или републиканце. Само неколицина је склона томе да мења стране - такозване "колебљиве" државе.
Ове године постоји седам колебљивих држава - и у свакој је изборна трка на ивици ножа, са разликом од 1,5 поена, показује анкета "Фајненшел тајмса". Заједно, ове државе чине само 93 од 538 гласова Електорског колеџа и 18 одсто становништва. Али они су "мета" целокупног новца и енергије Трампове и Харисове кампање.
Унутар тог подскупа држава налази се још један важан део бирача: неодлучни. Анкета Ипсоса објављена ове недеље каже да ова група чини само 3 процента вероватних гласача у колебљивим државама - мали број који одражава дубоку поларизацију Америке. Придобијање ових људи могло би да одлучи о изборима, што им даје им огромну потенцијалну моћ.
Ко су ти неопредељени бирачи? Неки су мушкарци, чланови синдиката који су некада гравитирали ка левичару Бернију Сандерсу, али сада се приклањају Трампу; други су Латиноамериканци који се колебају око Харисове због високих трошкова живота у САД или млади гласачи које је одвратила старост председника Џозефа Бајдена. Многи су жене - свих политичких линија, али посебно конзервативке - мотивисане ограничењима уведеним на абортус последњих година, што је централно питање Харисове кампање.
Ове две кампање такође покушавају да придобију још један шири сегмент јавности: људе који су искључени из политичког процеса. У овом веку, излазност на америчким председничким изборима међу бирачима са правом гласа била је у просеку између 54 одсто 2000. и 67 одсто 2020. године. Обе стране сада покрећу своје машине да мотивишу те бирачке и чини се да Трампова кампања води у већини колебљивих држава.
Пенсилванија
Пенсилванија је "најкритичнија" држава у такозваном плавом зиду (алузија на државе које су од 1992. до 2012. држале демократе - плава странка). Трамп је пробио зид 2016, али су се демократе поново вратиле 2020.
Пенсилванија са 19 електорских гласова је најмногољудније "бојно поље" и "главна награда" на изборима.
Успех Харисове ће зависити од тога да демократски гласачи у највећим градовима изађу на изборе, као и од придобијања богатих предграђа. На тај начин ће можда успети да смањи губитке од Трампа у руралним и конзервативним областима.
Мичиген
Мичиген (15 електорских гласова), дом Детроита и центар америчке аутомобилске индустрије, припао је Бајдену за мање од 3 бода у 2020. Демократе су имале и добре резултате на међуизборима 2022, али је Мичиген сада средиште отпора ставу Бајденове администрације о израелском рату у Гази, где је огроман број погинулих Палестинаца разбеснео релативно бројне арапско-америчке гласаче и напредњаке у Мичигену у факултетским градовима као што је Ен Арбор.
Висконсин
Висконсин (10 електорских гласова) је посебно усијано бојно поље плавог зида са високим политичким ангажманом и жестоким идеолошким поделама: 2020. године имао је највећи одзив бирача од свих колебљивих држава.
Бирачко тело у Висконсину је непропорционално бело у поређењу са другим државама на бојном пољу, али би снажна традиција синдикалног организовања могла да користи Харисовој.
Џорџија
Бајден је био први демократа који је освојио Џорџију (16 електорских гласова) још од Била Клинтона 1992. А демократе, после две трке за Сенат 2021. године, имају контролу над тим телом.
Међутим, остатак Џорџије је и даље у великој мери конзервативан. Трамп има подршку црначког становништва, нарочито због економског плана.
Северна Каролина
Барак Обама је победио на председничким изборима у Северној Каролини (16 електорских гласова) 2008. године, али од тада ниједан демократа није.
Трампу и републиканцима је проблем направио "црни нациста" Марк Робинсон кога је бивши председник подржао у трци за гувернера Северне Каролине, наводи Си-Ен-Ен.
Уз то, остаје да се види да ли ће разарања у западном делу државе услед урагана Хелен утицати на обрасце гласања или излазност.
Аризона
Ако Харис или Трамп помету "плави зид" и југоисточна бојишта, избори ће бити готови до тренутка када се фокус окрене на запад. Али ако се резултат подели источно од реке Мисисипи, две државе са брзорастућом популацијом и великим уделом хиспано бирача могле би да реше трку.
Бајден је увео некада поуздано конзервативну Аризону (11 електорских гласова) у демократско окриље 2020.
Али као једина бојна држава која се граничи са Мексиком, Аризона је на првој линији борбе око илегалних миграната - што је један од главних проблема избора. И питање где Трамп убира много више симпатија од Харисове.
Невада
Невада (шест електорских гласова), дом коцкарских мека Лас Вегаса и Рена, гласала је за демократе на свим председничким изборима од 2004. године.
Харисова је ту у рањивом положају, делом због добитка које Трамп остварује међу латиноамеричким бирачима, и зато што је економија била посебно тешка за домаћинства са средњим и нижим приходима.
Инфлација у региону је надмашила стопу у целој земљи последњих година, док је стопа незапослености од 5,4 одсто највиша у било којој америчкој савезној држави, што подрива Харисову економску позицију.