Крвава прошлост јача од мржње према Русији? Старе ране кваре партнерство Пољске и Украјине

Пољска и Украјина су блиски савезници када је у питању пораз њиховог заједничког непријатеља Русије — али њихова крвава историја сада заоштрава односе Кијева и Варшаве.

Током Другог светског рата герилска група под називом Украјинска побуњеничка армија (УПА) поклала је десетине хиљада Пољака у покушају да етнички очисти земље које су биле део Пољске пре рата, али се сада налазе у западној Украјини, објашњава "Политико", али некако пропушта да објасни да је УПА блиско сарађивала са нацистима.

Хиљаде Украјинаца је погинуло у узвратним нападима Пољске и неки украјински историчари део кривице сваљују на дугогодишњу пољску "репресију" украјинских националних тежњи пре рата.

Одговорност за убиства, позната у Пољској као Волињски масакр, континуирана је болна тачка између Варшаве и Кијева, а последњих недеља је доспела на врх политичке агенде у обе престонице.

Жито, спорне територије и Волињски масакр: Нешто је труло на релацији Кијев- Варшава

Пољска чак прети да ће блокирати будуће чланство Украјине у Европској унији док Кијев не преузме одговорност за убиства и дозволи ексхумацију и поновно сахрану хиљада жртава.

"Украјина се неће придружити Европској унији... осим ако се то питање не реши, ексхумације се не изврше и не одржи одговарајућа комеморација", рекао је пољски министар одбране Владислав Косињак-Камиш прошле седмице.

Он је поновио раније коментаре пољског премијера Доналда Туска, који је у августу упозорио: "Украјина ће, на овај или онај начин, морати да оправда пољска очекивања... Украјина неће бити чланица Европске уније без пристанка Пољске. Украјина мора да испуни стандарде, а они су вишеструки. То није само питање трговинских, граничних, правних и економских стандарда. То је такође питање културних и политичких стандарда."

Пољска, иначе, следеће године преузима ротирајуће председавање Саветом ЕУ што је навело Украјину да покуша да смири бес Пољске.

Украјина је "спремна да разговара" о тешком наслеђу пољско-украјинског ратног сукоба, написао је министар спољних послова Андреј Сибига на друштвеним мрежама када је посетио Варшаву.

"Разговарали смо о конкретним техничким, а не политичким корацима, да се коначно реши питање ексхумације, која већ дуже време трује наш политички дијалог. Не би требало да постоје политичке препреке", написао је Сибига и додао да прошлост "не може да угрози... будућност у евроатлантској породици".

Украјински масакр Пољака деценијама је трн у оку у односима између две земље - и то питање се често враћа упркос недвосмисленој подршци Пољске Кијеву.

Украјина тврди да обе стране морају да опросте и затраже опроштај за оно што Кијев назива "трагедијом", али не и масакром, што је карактеризација коју Пољска одбацује.

У Пољској, Волињски масакр је незалечена рана и брутално етничко чишћење. Пољски парламент је 2016. изгласао да је масовно убиство Пољака био "геноцид пољског народа који су починили украјински националисти 1943-1945."

У Украјини, та волињска "трагедија" је сећање на херојство и стварање независне државе и "инспирација" за актуелни сукоб са Русијом.

Исто тако, Степан Бандера, крајње десничарски националистички украјински лидер чија је визија етнички чисте Украјине инспирисала УПА и чији је огранак Организације украјинских националиста (ОУН) оптужен да је учествовао у холокаусту заједно са нацистичком Немачком, слави се као национални херој у Кијеву док га многи Пољаци виде као ратног злочинца. Русија такође критикује Украјину због величања Бандере.

Како не би испало да су Пољаци без мана, "Политико" подсећа да је непосредно након завршетка Другог светског рата, тадашња комунистичка влада Пољске  насилно преселила многе Украјинце који су остали у земљи.

Украјина се такође годинама жалила на споменик у Монастерзу, у Пољској, у близини границе са Украјином. Споменик, који одаје почаст војницима УПА које су убили Совјети 1945. године, вандализован је 2015. Плоча је враћена на место, без измена УПА-оваца, што Кијеву смета.