Свет
Како је Нобелова награда за мир "слетела" у Хирошиму и Нагасаки
Нобелова награда за мир је ове године "слетела" у Јапан, прецизније у Хирошиму и Нагасаки, у руке организације која окупља преживеле америчких атомских напада из Другог светског рата
Нобелова награда за мир – која уз награду за књижевност традиционално привлачи највише пажње светске јавности – ове године је завршила у рукама јапанских антинуклеарних активиста из организације Нихон Хиданкјо.
У образложењу одлуке наводи се да је тај масовни покрет добио награду за мир за своје напоре да постигне свет без нуклеарног оружја и за залагања да нуклеарно оружје никада више не сме да се употреби.
"Они су нам помогли да опишемо неописиво, да замислимо незамисливо и да некако схватимо несхватљиву бол и патњу изазвану нуклеарним оружјем", наводи се у саопштењу Норвешког Нобеловог комитета.
Објава овогодишњег добитника дошла је након вишенедељних спекулација да би Нобелов комитет награду ове године могао да додели некој организацији са Блиског истока, у контексту рата у Гази и сукоба између Израела и Хезболаха у Израелу, али то се није догодило. "Ал Џазира" је избор Нихон Хиданкја назвала "сигурним али јаким избором".
Међутим, доделу те награде већ деценијама уназад прате различите контроверзе. Многи, међу којима је и председник Руске академије наука Генадиј Красников, сматрају да је она исполитизована. Награда за мир посебно је проблематична, с обзиром да је она додељена људима попут Хенрија Кисинџера, Ала Гора, Барака Обаме и Мајке Терезе.
У свом обраћању након проглашења победника, копредседавајући те организације Тошијуки Мимаки истакао је да је "речено да због нуклеарног оружја свет одржава мир. Али, нуклеарно оружје могу да користе терористи".
Међутим, ни он није могао да се суздржи од помињања Русије, пошто је додао да "на пример, ако их Русија употреби против Украјине, или Израел против Газе, ствари се неће завршити на томе. Политичари би требало да знају те ствари".
Такође, он је страдање цивила у Гази упоредио са страдањима Јапанаца у нуклеарним ударима пре 80. година.
Настанак антинуклеарног покрета у Јапану
Амерички нуклеарни удари на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки 6. и 9. августа 1945. године представљали су прекретницу не само у Другом светском рату, који је окончан капитулацијом Јапана свега неколико недеља касније – већ и у читавој историји човечанства, које је тим чином ушло у нуклеарну еру.
Последице нуклеарних експлозија у Јапану су несагледиве. Укупан број жртава процењује се на око 250.000 – углавном цивила, од којих је око половина страдала током и непосредно након самих експлозија, док су остали преминули у наредним месецима од последица излагању радијацији.
Незамисливе трауме које са којима се читаво јапанско друштво суочило током и непосредно након Дугог светског рата довеле су до стварања изузетно снажног антиратног и антинукеларног покрета, који је током деценија изродио велики број организација које се противе ширењу нуклеарног оружја.
Једна од њих је и Нихон Хиданкјо, коју су 1956. године основали преживели из Хирошиме и Нагасакија. У Јапану, они су познати и као хибакуша, односно "преживели од бомбе". Током скоро седам деценија постојања, та организација се фокусирала на лобирање против коришћења, производње и ширења нуклеарног оружја, пре свега кроз ширење личних искустава својих чланова.
Нихон Хиданкјо је једина група оних преживелих која има чланове широм целог Јапана, односно у свих 47 префектура (административних јединица). У деценијама након свог оснивања, група је послала преживеле широм света како би поделили своја искуства о животу са последицама излагања радијацији од атомске бомбе.
Та организација је у више наврата номинована за Нобелову награду за мир – 1985, 1994 и 2015, да би је ове године коначно и добили.
Непосредно након окончања рата, око 650.000 људи у Јапану имало је статус преживелих у нуклеарној експлозији, а према подацима Нихон Хиданкја, њих је данас око 114.000.
Симбол преживелих у нуклеарном бомбардовању је папирни ждрал, у част девојчице Садако Сасаки, која је преживела екслозију у Хирошими, и које је пре своје смрти од леукемије у 12. години направила хиљаду папирних ждралова – на јапанском познатих и као сенбазуру. Према јапанској легенди, ономе ко успе да направи 1.000 оригами ждралова, ждрал испунити једну жељу.
Нуклеарне експлозије у Јапану – злочин без казне
Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија представљају једну од најконтроверзнијих епизода Другог светског рата, а до данас опстају опречна тумачења одлуке америчких власти да повуку тако радикалан корак.
Заговорници нуклеарног бомбардовања тврде да је та одлука оправдана брзим окончањем Другог светског рата, као и да би број жртава потенцијалне инвазије на Јапан био далеко већи.
Међутим, многи историчари – али и амерички званичници из тог периода – слажу се да атомска ескалација није била неопходна, те да је влада у Токију била близу прихватања безусловне капитулације и пре бомбардовања.
Велики број историчара и стручњака за међународно право је бомбардовање Хирошиме и Нагасакија окарактерисао као ратни злочин, па чак и као "геноцид", док су неки указивали на то да је реч о акту државног тероризма, у складу са дефиницијом тероризма као "циљања невиних ради постизања политичког циља".
То није спречило послератне јапанске власти да успоставе блиске политичке односе са Вашингтоном, чак и након окончања формалне окупације од стране САД 1952. године. Амерички утицај, међутим, није се смањио, а две државе су 1960. године потписале споразум о безбедносној сарадњи, којим је формализовано америчко војно присуство у земљи излазећег сунца.
Занимљиво је да је потписивање тог споразума било окидач за масовне антивладине протесте у Јапану, које је између осталих подржао и значајан део руководства Нихон Хиданкја. Јапанско-амерички споразум је, међутим, и даље на снази, а у Јапану је и даље распоређено око 55.000 америчких војника у 15 војних база.
Важно је напоменути и да је током обележавања 79. годишњице бомбардовања Хирошиме у августу 2024. ниједан јапански политичар који се обратио током говора о трагедији није споменуо да су САД те бациле нуклеарну бомбу.
