Амерички конгресмени траже избацивање Русије из Савета безбедности УН

Два америчка конгресмена испред Хелсиншке комисије представила су резолуцију којом позивају председника Џозефа Бајдена да избаци Русију из Савета безбедности Уједињених нација, пише "Форин полиси".

Хелсиншка комисија је у октобру позвала америчког министра спољних послова Ентонија Блинкена да се успротиви статусу Русије као сталне чланице Савета безбедности, тражи од Конгреса да потврди да је Москва ратом у Украјини прекршила принципе Уједињених нација, а од америчке владе захтева да предузме потезе којима би ограничила привилегије Русије у Уједињеним нацијама.

У резолуцији коју су предали Конгресу, конгресмени Стив Коен и Џо Вилсон навели су да је Русија прекршила Повељу УН одржавањем референдума о припајању четири украјинске области, наводним злочинима у градовима попут Буче и "звецкањем" нуклеарним оружјем, пише "Форин полиси".

Из тих разлога, двојица чланова Представничког дома доводе у питање право Русије да задржи место у Савету безбедности.

Претходно је и Украјина позвала на избацивање Русије из Савета безбедности, али правни експерти истичу да то није могуће, с обзиром на чињеницу да Повеља УН не садржи одредбу која се тиче избацивања земље из Савета безбедности.

Земље могу бити у потпуности избачене из Уједињених нација, али за то је потребна двотрећинска већина у Генералној скупштини, укључујући и сагласност свих чланица Савета безбедности.

То значи да би и Русија морала да пристане на такву одлуку, што се неће догодити, а највероватније ни Кина не би подржала избацивање Русије из СБ УН, наводи амерички лист. 

Међутим, Хелсиншка комисија се залаже за оспоравање статуса Русије као наследнице места Совјетског Савеза у Савету безбедности.

"Као један од првих потписника споразума којим је основан СССР, уз Русију и Белорусију, Украјина би могла да тврди да је једина држава наследница Совјетског Савеза која није флагрантно прекршила Повељу Уједињених нација и да изда акредитиве неком од својих дипломата", наводи "Форин полиси".

Пошто је одлучивање о акредитивима процедурална ствар, било би потребно да само девет од 15 чланица СБ гласа за Украјину, тврди Томас Грант са Универзитета у Кембриџу.

Изводљивост таквог плана остаје предмет расправе, а оспоравање чланства Русије у Савету безбедности три деценије након што је наследила столицу од СССР-а, могло би да се испостави као веома тешка битка, пише лист.