Руски пуковник: Може ли Трамп заиста да оконча сукоб у Украјини за 24 сата?

Након избора Доналда Трампа за председника САД, главно питање, са руске тачке гледишта, јесте како ће се развијати војно-техничка сарадња Украјине са новом администрацијом Беле куће и шта ће Трампова победа значити за Москву и Кијев.

Предизборна обећања

Војни коментатор РТ-а, пензионисани пуковник који је служио у операцином директорату Генералштаба руске војске Михајл Ходарјонок подсећа да је новоизабрани председник током предизборне кампање више пута изјављивао да ће, ако победи, моћи да оконча сукоб у Украјини пре своје званичне инаугурације 20. јануара, обећавајући да ће то учинити за само 24 сата.

"Волстрит џорнал": Трампов тим изнео план за окончање сукоба у Украјини

За сада није сасвим јасно како би то могло да функционише у пракси у блиској будућности. Уосталом, до поднева 20. јануара Трамп неће имати никакву моћ, посебно у области спољне политике. До тада, Џозеф Бајден ће остати председник.

Нови-стари, 47. председник ће морати званично да преузме дужност и формира тим. Тек тада се може почети са спровођењем његових планова.

Под којим условима би украјински сукоб могао да се оконча?

Хипотетички је могуће окончање сукоба – питање је само под којим условима и ко ће бити проглашен за победника.

У овој фази, колективни Запад (а Трамп је његов безусловни и органски део) није нимало спреман да сукоб оконча под условима руског председника Владимира Путина – денацификација Украјине, контрола над новим регионима, одустајање Кијева од чланства у НАТО.

То би, наводи пуковник, у најмању руку значило политички пораз за САД и њихове савезнике у сукобу у Украјини. Другим речима, испоставиће се да је све што су Вашингтон и Брисел до сада урадили било узалудно и није имало никаквог војно-политичког ефекта.

Нема разлога да се верује да ће нова америчка администрација кренути овим путем. С обзиром на понижење у Авганистану, ово би могло наштетити спољнополитичком престижу Вашингтона.

Ако Трамп заиста жели да оконча сукоб у Украјини, онда ће морати да "уобличи ситуацију" на начин да Русија не добије сукоб (упркос несумњивим територијалним добицима Москве) и да Украјина не изгуби – односно да испадне да је одбранила своју независност и суверенитет.

И по овом питању, Западу је важно да Кијев буде тај који ће први наговестити да жели да оконча оружани сукоб под таквим условима, како то не би била чисто западна иницијатива.

Будућност ће показати да ли Трамп може да реши ове постојеће противречности тако да изгледа као да Запад није изгубио, Русија није победила, а Украјина није поражена. Наравно, то је немогуће да се догоди за 24 сата, чак ни уз највећу машту и креативност.

Оно што будући председник САД несумњиво има у свом арсеналу јесте економска и војна полуга утицаја на ситуацију.

Нова администрација Беле куће може да изврши притисак на Москву (даљим повећањем притиска санкција), а може и да доведе Кијев у готово безизлазну ситуацију наглим смањењем обима испоруке наоружања и војне опреме. Другим речима, Бела кућа очигледно има опције (а ово никако није потпуна листа) да повећа притисак.

Главно је питање да ли ће Москва пристати на такве предлоге и да ли се Кремљ у времену преосталом до 20. јануара неће држати политике свршеног чина, односно директних победа на бојном пољу, како би још више оријентисао ситуацију у његову корист.