Свет
Бушно као швајцарски сир: Шта се дешава са линијама одбране украјинске војске?
Према писању британског листа, администрација Дњепропетровске области је потрошила 7,3 милиона долара на утврђења од новембра 2023. до новембра 2024. годин
Украјина ужурбано покушава да заврши изградњу више линија одбране које би могле да зауставе брзо напредовање руске војске, али су напори до сада били ометени кашњењима и недостатком координације, пише "Фајненшл тајмс" позивајући се на украјинске званичнике и команданте.
Британски лист подсећа да су руске трупе током ове године оствариле најбржи напредак на истоку Доњецке Народне Републике, померајући линију фронта на запад, као и да су на појединим деловима стигли на 15 км удаљености од границе са суседном Дњепропетровском области.
Ако би војници Владимира Путина прешли ту линију, то би означило први продор у нову украјинску област од 2022. и задало би значајан ударац напорима Кијева, наводи ФТ.
"Ситуација са утврђењима је још један фактор који деморалише трупе", рекао је Дмитро Разумков, бивши савезник Владимира Зеленског који је сада у парламентарном одбору који истражује кашњења и наводну корупцију у напорима да се изгради линија одбране.
"Средства су подељена по свим областима и свако гради своје. Не постоји особа која је одговорна за квалитет, за планирање, за то како ће та утврђења бити пребачена и коме и ко ће их надгледати", додао је он.
Према писању британског листа, администрација Дњепропетровске области је потрошила 7,3 милиона долара на утврђења од новембра 2023. до новембра 2024. године. Међутим, два званичника укључена у изградњу одбрамбених објеката у овој области рекла су да се "мало шта може показати за новац који је уложен" и да су напори око изградње убрзани тек пре око два месеца.
ФТ наводи и да је њихов новинар током посете Дњепропетровској области, у близини границе са ДНР видео неколико припремљених положаја и противтенковски ров, али и неколико положаја који су још увек у изградњи или напуштени, односно недовршени.
Британски лист подсећа и да је фокус тренутне руске офанзиве усмерен на градове Курахово, Велика Новосјолка и Покровск - који важи за велико логистичко чвориште, кроз који пролазе три главна аутопута који воде до Дњепропетровске области и њеног седишта Дњепропетровска.
"Ако би руске трупе ушле у Дњепропетровск, то би значајно пореметило ратне напоре Кијева, јер се у њему налази војна команда, снаге за подршку армији, добровољци, произвођачи дронова и има једну од највећих популација изван главног града", пише ФТ.
Према речима неименоване особе задужене за изградњу утврђења у ДНР, тј. Доњецкој области, већина одбрамбених линија у на овом делу фронта, укључујући око великих градова, завршена је крајем октобра.
Како додаје, и даље постоје празнине које доводе Дњепропетровску област у опасност, између Велике Новосјолке и Курахова, као и Курахова и Покровска — где се још увек гради друга линија утврђења, а трећа још није ни у најави.
"Борбе изградњу чине невероватно опасном за грађевинаре, а правац напада се стално мења", наводе извори ФТ и додају:
"Раднике су погађали дронови и артиљерија, а њихов рад успоравају и тешки панцири које морају да носе. Ако почну да нападају према Дњепропетровској области, имаћемо претњу из другог правца".
Руска инжињерија у великој предности
Роб Ли, војни аналитичар, рекао је за ФТ да је Инжињеријска војска Оружаних снага РФ дуго имала предност у домену брзине и квалитета изградње утврђења у односу на Украјину.
Додао је да је након заузимања Угледара, Русија могла брзо да напредује јер Украјина "очигледно није имала добро припремљену линију одбране иза себе", што је приморало украјинске трупе да се повуку.
Ли је изјавио и да "супериорна руска утврђења" обухватају бетонске лавиринте, као и добро изграђене одбрамбене положаје у дрворедима, који су јој омогућили да заустави "украјинску контраофанзиву" у лето 2023. године.
Украјинске снаге би имале користи од "изградње довољно добрих (одбрамбених) положаја на које трупе могу да се повуку", рекао је Ли, укључујући и положаје унутар градова. Према његовим речима, овај проблем додатно погоршава недостатак радне снаге у Украјини.
"Све док се тај проблем погоршава, постоји ризик да јединице неће бити у стању да попуне празнине", сматра он.
Један командант из састава пешадијске јединице, чија је грађевинска компанија градила утврђења за војску пре него што су он и његови запослени мобилисани рекао је да су "одбрамбене линије и даље низак приоритет".
Његова јединица је 32 пута мењала положај током сукоба и сваки пут је била приморана да изгради сопствене одбрамбене линије и прикупи новац за то. У међувремену, друга и трећа линија су се често градиле без консултација са трупама, било на погрешном месту или предалеко од прве линије.
Проблем су представљали и закони о животној средини, који су, према речима команданта, "ограничили број стабала која се могу посећи".
"Руси секу наше дрвеће на све стране, а ми не можемо да га користимо за изградњу својих ровова. Видели смо утврђења која су Руси подигли на нашој земљи. Да смо и ми урадили исто, ситуација у Покровску се не би догодила", рекао је он.
Константно одлагање и корупција
Изградња утврђења првобитно била одложена јер је председничка администрација веровала да ће Украјина повратити много више територије 2023. године, рекао је Разумков.
"Када је украјинска контраофанзива пропала, у новембру те године, дошло је до даљих одлагања због недостатка координације и неких случајева корупције", додао је он.
Украјинске агенције за спровођење закона покренуле су 30 кривичних истрага о наводним проневерама са процењеном укупном штетом од 483 милиона долара, саопштио је портпарол парламентарног одбора.
Станислав Буњатов, командант јуришног батаљона, рекао је за ФТ да су утврђења такође важна за обезбеђивање резервних положаја за исцрпљену пешадију.
"Борбени потенцијал пешадијског борца биће сведен на нулу, ако мора да троши енергију на изградњу положаја током дана, посебно у зимском периоду", оценио је он.
У идеалном случају, о утврђењима би се бринула украјинска верзија Инжињеријског корпуса америчке војске, заједно са централизованим инспекцијским војним органом који би могао да путујепо линији фронта да организује и контролише рад, додаје украјински командант.
Међутим, наводи ФТ, украјинске инжињеријске имају толики проблем са недостатком људства да овај задатак пада на локалне власти које користе пешадијске бригаде као извођаче радова, са малим бројем инжињераца који надгледају рад на првој линији одбране.
Додатан проблем је и то што су многи војни инжињеци распоређени како би попунили празнине на фронту, јер су званично класификовани као "позадинске јединице".
"Када се војни инжињерци не би слали у јуришне операције и када би им се дозволило да професионално раде свој посао - копају ровове и припремају линије и границе - како бисмо могли да се бранимо, онда би ствари функционисале", рекао је Буњатов.
"Сада систем (изградње) или уопште не функционише или функционише у малој мери", закључио је он.
