Свет
Малигни тумор западне русофобије: Карцином од кога су оболеле САД
Француски писац Жерар Конио каже да је руско-украјински сукоб несумњиво био благодат за САД, које су га и изазвале, али да је у Француској представљао окидач за нови талас антируског расизма
Француски писац Жерар Конио, у интервјуу који је објавио сајт "Мовез нувел", одбацује данас преовлађујуће идеје и популарне медијске клишее о Русији на Западу. Русија није, подсећа Конио, само једна међу многим европским државама, већ права "'земља-континент', чак 35 пута већа од Француске, која обухвата 11 временских зона".
Конио је аутор књиге "Русија и њен двојник". Његове тезе су дубоко узнемирујуће за савремени Запад, јер су у супротности са недопустиво поједностављеним, лажним тезама о Русији. Овај аутор подсећа и на речи Винстона Черчила, који је за Русију рекао да представља "ребус, обавијен мистеријом, унутар енигме".
"Француски историчар Емануел Тод је у праву што позива на разум у нашим односима са Русијом и њеним председником Владимиром Путином. Кисинџер је изјавио да демонизација Путина западних лидера није политика, већ само алиби за то што они немају никакву политику према Русији", каже француски писац.
Како примећује овај писац, руско-украјински сукоб је несумњиво био благодат за САД, које су га и изазвале, али је у Француској представљао окидач за нови талас антируског расизма.
"Овај талас се не односи само на руску културу или на руски језик, већ и све оно што може да потпадне под антируску анатему. Руским спортистима забрањено је учешће на Олимпијским играма. 'Руским' мачкама је забрањено да учествују на изложбама. Што се тиче уметности, један од највећих британских музеја преименовао је 'Руске плесачице', које је насликао Едгар Дега, у 'Украјинске плесачице'", додаје овај француски аутор.
Антируска политичка и медијска инквизиција
Дуже од две године француски медији упорно шире мржњу, која почива на лажима и клеветама, тврди Конио.
"Недавно је један генерал НАТО-а оптужио Трампа да је Путинов агент, 'заборављајући' да истрага није пронашла ниједан доказ о руском мешању у америчке изборе. Али, то је само још детаљ у маси лажи пласираних у медијима, који ће ући у историју новинарства као 'медијска монструозност'", сматра Канио.
Заправо, реч је о правој "политичкој и медијској инквизицији" на Западу, која је покушала да из историје човечанства избрише народ који је спасао свет од нацизма и који је данас поново устао против његовог оживљавања, кога је промовисао Запад у име "демократије", закључује овај француски аутор.
Ова "инквизиција" покушава да промени право значење речи, да претвори стварност у фикцију, истину у лаж, додаје Конио, а једини лек за то је савет који је Конфучије дао кинеском цару који је желео да изнова успостави закон.
"Најпре морамо ствари називати правим именом", рекао је кинески мудрац.
Заправо, реч је масовном психичком обољењу на Западу, које се назива русофобијом. Како примећује швајцарски новинар Ги Метан у књизи "Русија – Запад: Хиљаду година рата", то је типично западни феномен, јер постоји само на Западу, а не, на пример, у Кини, Јапану, Ирану, или у било којем другом делу света.
Русофобија је душевна болест, која обележава једино протестантске и католичке земље. У њеној основи је, тврдио је пољски писац Маријус Вилк, који је двадесет пет година живео у Русији, феномен "лажне сличности": ниједан народ на свету не личи толико на Европљане попут руског, а да то у суштини није.
Како Запад реагује на ту "лажну сличност"? Снажним и упорним подозрењем и осећањем лажне супериорности према Русији. Упорним, понекад притајеним, а понекад, када то дозволе историјске околности, сасвим отвореним и непомирљивим непријатељством.
Русофобија као малигни тумор
Права колевка русофобије је Велика Британија, у којој је она попримила обрисе идеологије. Потом је русофобија метастазирала у Француској и Немачкој, да би се попут карцинома проширила на САД.
Овом злу је прошле године покушао да се супротстави тадашњи руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов, који је штампао чланак у "Росијској газети", јер ниједан амерички медиј није хтео да га објави. Чланак има више него провокативан наслов – "Русофобија као малигни тумор у Сједињеним Државама".
Есеј почиње следећим речима: "Русија је увек поштовала богату културну традицију свих земаља. То је срж нашег националног идентитета, менталитета и државности."
"Култура треба да остане мост међу народима, ма колико односи између држава били сложени. Никаквог 'отказивања културе' није било у Русији, чак ни током Хладног рата. Руси нису проглашавали непожељним америчке писце или музичаре", приметио је Антонов.
Како је тада упозорио амбасадор: "Антируски 'вирус мржње' наставља да метастазира у САД, а заразио је и водеће америчке уметничке галерије, које покушавају да надмаше једна другу у 'отказивању' с руске културе."
Чак је и амерички Музеј модерне уметности попустио пред овим поремећајима, преименујући сталну колекцију галерије руских уметника у дела "етничких Украјинаца", додао је амбасадор.
Гвоздена песница у свиленој рукавици
Вратимо се на крају још једном француском писцу Жерару Кониоу. По њему, овакав талас русофобије је последица једног дубљег обољења, који се назива "друштвена модерност", чија ограничења се примењују на сваког појединца.
"Заговорници раскида са прошлошћу, са традицијом, са принципом ауторитета, прогласили су универзални култ слободе као нову и непобитну догму. Али, ова 'слобода' сакрива гвоздену песницу у свиленој рукавици", тврди француски аутор.
"Писац Џек Лондон је овај систем принуде, који за себе тврди да је демократија, назвао 'гвозденом петом'. Ушли смо у епоху декаденцију, у знаку анархије, хаоса и неограничене субјективности, а то је, у ствари, систем који почива на пороцима и злочинима", сматра француски писац.
"Они ретки узбуњивачи који желе да одбране истину од лажи и поштовање стварности од принципа задовољства, третирају се као непријатељи човечанства", тврди Конио и истиче: "На свим нивоима, сведоци смо апотеозе деструкције потрошачког друштва, које претвара масе у стоку, подвргнуту принудном раду, уништава способност расуђивања конформизмом, а друштвено тело распадом породице, нације и вере."
Иза овог распада на Западу, додаје француски писац, "стоје управо они који би требало да их од тога штите: власт, школа, црква, укратко сви они који проповедају принуду прерушену у слободу".
