Потврда суверенитета? Чилеански председник допутовао на Антарктик
Председник Чилеа Габријел Борић отпутовао је на историјско путовање на Јужни пол како би потврдио "претензије своје земље на суверенитет" над својим делом Антарктика, саопштила је његова канцеларија.
Борић је први латиноамерички лидер који је стигао до најјужније тачке Земље, наводе из његове канцеларије.
"Ово је прекретница за нас", рекао је Борић на снимку које је емитовала чилеанска телевизија. "Ово је први пут да је чилеански председник дошао на јужни пол и причао о чилеанској мисији на Антарктику."
Борић је, у пратњи својих министара одбране и заштите животне средине, као и тројице војних команданата, стигао на станицу Амундсен-Скот, америчку истраживачку базу, саопштила је његова канцеларија.
Чилеански лидер је планирао да проведе око два сата на америчкој испостави, у једној од најудаљенијих и најнепријатељскијих зона на планети.
Путовање је "потврда наше тврдње о суверенитету" над делом Антарктика, рекао је он.
Током 20. века, земље као што су Чиле, Француска, САД, Британија, Аргентина и Јапан поставиле су истраживачке станице на Антарктику, за научна истраживања и успостављање присуства у забрањеном региону.
Од 1961. године активности у региону су регулисане Уговором о Антарктику, који настоји да заштити континент и околна мора од геополитичког ривалства, подсећа "Гардијан".
Амерички Стејт департмент каже да седам земаља, укључујући Чиле, имају територијалне претензије на Антарктик, али "Сједињене Државе и већина других земаља не признају те захтеве".
Борићева посета долази "у важном тренутку за научне подухвате Чилеа у региону", саопштио је његов кабинет.
Чиле је у прошлости концентрисао своја истраживања на северни део Антарктика, али се та јужноамеричка земља нада да ће проширити своје напоре на Белинсхаузеново и Веделово море, наводи се у саопштењу.
Године 2007. тадашња премијерка Новог Зеланда Хелен Кларк је путовала на Јужни пол, а 2011. бивши норвешки премијер Јенс Столтенберг како би обележио 100. годишњицу путовања норвешког истраживача Роалда Амундсена у децембру 1911.