Канада постаје највећи произвођач уранијума на свету

Канада се утркује да постане највећи светски произвођач уранијума јер цене радиоактивног метала расту као одговор на растућу потражњу за нуклеарном енергијом без емисија и геополитичке тензије које угрожавају снабдевање.

"Камеко", највећи произвођач у земљи, предвиђа да ће производња уранијума скочити за скоро трећину у 2024. години на 37 милиона фунти у два рудника у северном Саскачевану који је срце индустрије уранијума.

Нови рудници и проширења које планира ова и друге компаније у истом региону могли би да удвоструче домаћу производњу до 2035. године, наводи инвестициона банка "Ар-Би-Си Капитал маркетс"

Како ће се Америци забрана руског уранијума обити о главу

Џонатан Вилкинсон, канадски министар енергетике и природних ресурса, рекао је да су улагања у тржиште уранијума у ​​земљи на 20-годишњем врхунцу, при чему је потрошња на истраживање и процену депозита "порасла за 90 одсто на 232 милиона канадских долара (160 милиона долара) у 2022. и додатних 26 одсто у 2023. на 300 милиона канадских долара".

Индустрија се утркује да уновчи на скоку цена уранијума, које су у јануару прошле године скочиле изнад 100 долара по фунти (0,45 килограма) – ниво који није виђен од 2008. Иако су од тада пале на 73 долара по фунти, ово је још увек далеко изнад просека испод 50 долара забележено годишње током протекле деценије, објашњава "Фајненшел тајмс".

Експанзија означава преокрет за канадску индустрију уранијума, која је била највећи светски произвођач метала — главне компоненте нуклеарног горива — до 2008. године, али се смањила када су цене пале након катастрофе у Фукушими у Јапану 2010. која је десетковала нуклеарну индустрију.

Пад је помогао "Казатомпрому", државној казахстанској компанији, да учврсти своју позицију највећег светског произвођача. До 2022. године, Казахстан је произвео 43 процента целокупног ископаног уранијума — највећи удео на глобалном нивоу — док је Канада на другом месту са 15 процената, а затим следи Намибија са 11 процената, према подацима Светске нуклеарне асоцијације.

Ситуација би сада могла да се промени у корист Канаде, пошто се очекује да ће потражња за уранијумом скочити након обећања 31 земље да ће утростручити употребу нуклеарне енергије до 2050. године како би се ухватиле у коштац са климатским променама.

Технолошки гиганти као што су "Амазон", "Гугл" и "Мета" такође се окрећу нуклеарној енергији да би покренули своје центре података који су гладни енергије, јер ово гориво не производи гасове стаклене баште.

Иако произвођачи уранијума у ​​Аустралији, САД и неколицини других земаља такође планирају проширења својих рудника, они су далеко мањег обима него у Канади и Казахстану.

Кина утростручила увоз уранијума из Русије, Америка смањила

Способност Казахстана да додатно прошири производњу погођена је бројним препрекама. "Казатомпром" — који чини 23 процента глобалне производње — прошле године је имао проблема са несташицом сумпорне киселине, која се користи у њиховим операцијама испирања. Геополитичке тензије повезане са сукобом у Украјини такође су отежале компанији сарадњу са Западом.

У међувремену, САД су у августу забраниле увоз руског уранијума под изговором да брину за своју енергетску безбедност. Москва је одговорила сличним ограничењима на извоз уранијума у ​​САД.

Кина је највећи купац казахстанског уранијума и 17. децембра купила је удео у неким налазиштима која су заједнички развили "Казатомпром" и "Росатом", руска државна компанија за нуклеарну енергију.