Кијев у клопци између Запада и Москве: Постоји ли чудотворни лек за сукоб у Украјини?

Наговештаји о мировним преговорима о Украјини појавили су се прошлог лета и сада су оне постале готово званичне. Многи полажу наде у Доналда Трампа, али мало је разлога да се верује да нови амерички председник може да обезбеди успех, пише Сергеј Полетаев један од оснивача и уредник пројекта "Ватфор" у ауторском тексту за РТ интернешенел.

Амерички потпуковник: Горка истина је да Путин има кључну предност

Предложена наредба - прво прекид ватре, а затим мировни преговори - по угледу на небројене регионалне сукобе 20. века, где су спољни актери вршили притисак на зараћене стране на прекид ватре је често доводила до латентних, тињајућих ратова са периодичним ескалацијама. 

У Украјини ова шема може да функционише само ако би цена сукоба за Москву била већа од цене прекида ватре, односно ако би Москва имала веће трошкове због сукоба него од примирја. До сада то није случај. Преговори ће се вероватно водити у смислу наставка или чак ескалације непријатељстава.

Међутим, главни проблем остаје неспособност Запада да преговара. Ово чини пуноправни мировни споразум између Русије, САД и Западне Европе мало вероватним у наредним годинама. Ипак, мање-више трајни мир у Украјини је могућ — без западних гаранција.

Кијев - талац неизвесности Запада

Украјински сукоб се припремао деценијама и ушао је у своју војну фазу због неспособности Запада да да конкретне гаранције— било Кијеву или Москви.

У пролеће 2022. Кијев је био нестрпљив да преговара у Истанбулу, надајући се да ће Запад гарантовати његову безбедност. У међувремену, Путин је рачунао на поделу сфера утицаја као резултат великог договора са Западом. Ниједна страна није добила оно што је желела. Запад је, не желећи да понуди суштинска решења, одлучио да наоружа Украјину и да је искористи против Русије.

У почетку је изгледало да је ова стратегија била прави потез за НАТО. Војни успеси Украјине дали су наду да ће још неколико тенкова, авиона и санкција срушити руску економију и војску, заједно са режимом Владимира Путина. Али, до краја 2022. сукоб је еволуирао у исцрпљујући рат, где се Украјина, због своје мање величине и ресурса, исцрпљује много брже од Русије.

"Гардијан": Све више Европљана подржава мир у Украјини

Сада, док се Украјина суочава са све већим изазовима на фронту и све већом нестабилношћу, ситуација почиње да личи на пролеће 2022. Кијев се поново нада да ће Запад прекинути сукоб и узети Украјину под своју заштиту. Као и тада, украјинске елите траже ко на Западу може да заустави Путина. Зеленски свуда, и код Макрона, НАТО-а, па чак и Трампа тражи гаранције да, пошто би пристао на примирје, после неког времена неће добити нови ударац Москве.

Тада је позив бившег британског премијера Бориса Џонсона на борбу и повлачење руске војске из Кијева инспирисао и Украјину и Запад и дао наду у војни пораз Русије.

Данас је реторика мање убедљива. Предлог саветника америчког саветника за националну безбедност Џејка Саливана да се осамнаестогодишњаци пошаљу на прве линије изазива срамоту, а не наду, чак и међу најмилитантнијим украјинским патриотама.

Фактор Трамп: Нема чудесних решења

Многи се сада питају да ли долазак на власт Доналда Трампа може донети мир Украјини. Док је његова реторика омекшала, приближавајући се Бајденовој, његова обећања остају нејасна. Хвалисање постизањем мира за "24 сата" замењено је са "ако могу". Он говори о јакој Украјини, па чак и о НАТО-у, издајући малу намеру да се промени тренутна политика Запада. 

Наш избор

Да ли ће бити преговора о миру у Украјини: Путин против алфа мужјака званог Трамп 2.0

Иако је Трампова одбојност према рату можда искрена, мало је вероватно да ће донети опипљиве резултате. Не можете једноставно наредити да се оружани сукоб заустави - мир захтева решавање основних узрока сукоба. Трамп овде не нуди ништа суштинско по том питању – и, очигледно, не може ништа да понуди.

Оно по чему се Трамп можда разликује од Бајдена јесте његова спремност да пребаци терет сукоба на Западну Европу, фокусирајући се уместо тога на Кину. Иако ово може бити од стратешког значаја за Русију, то не приближава конфликт решењу, нити се бави поделом сфера утицаја. Чини се да ни глобалистички Запад ни Трамп нису вољни да озбиљно преговарају са Москвом.

Стратегија Москве: Гурање Кијева ка колапсу

Украјина очајнички тражи гаранције мира на Западу, али уместо тога добија наставак рата, који њу, Украјину, сваким даном приближава катастрофи , и све више људи у Украјини то разуме.

Матвијенко: Преговори о Украјини почињу следеће године, Русија не одступа од услова

Без икаквих очекивања од Запада или Трампа, Москва удвостручује своју војну стратегију. Одржавајући стабилан темпо операција, Русија се нада да ће исцрпити Украјину до тачке колапса. Украјинска очајничка потрага за гаранцијама мира, наишла само на позиве на наставак рата, могла би да подстакне њене елите на схватање да су директни разговори са Москвом једини пут ка опстанку.

У војном смислу, приступ Русије је јасан. Иако њене снаге још не могу да постигну стратешке продоре, оне су научиле да систематски пробијају одбрану. Критичари и аналитичари подједнако признају да је од пролећа 2023. године руски напредак био спор, али немилосрдан, попут парног ваљка.

Алтернативни сценарији

Политички, Кремљ настоји да створи услове у којима ће Кијев прихватити мир под руским условима: одричући се своје улоге војне и политичке претње Москви. За ово се Кремљ ослања на психолошки утицај неиспуњених западних обећања и текуће пропадање украјинске привреде и друштва.

Русија је тренутно у предности, али могућа су и три алтернативна сценарија.

Трамп хоће да ЕУ пошаље трупе у Украјину? Подстиче и Кину да предузме корак

Прекид ватре без обавеза:

Русија би могла пристати на прекид ватре само ако почне да јој понестаје ресурса — било економски, војни или политички. Пошто Запад није у стању да гарантује било шта ни једној страни, такво примирје би вероватно значило да се сукоб одлаже за неколико месеци или година.

Године тињајућег сукоба:

Ако Украјина ојача своју одбрану и позадину, Русија би могла да пређе на стратегију очувања ресурса, смањујући своје офанзивне операције. Ова опција би била могућа ако би Украјина некако успела да ојача своју одбрану, економију и позадину довољно да успори тренутни катастрофални тренд. Овај сценарио ризикује да Украјину претвори у "палестинизовану" државу – фрагментисано, милитаризовано жариште нестабилности.

Ескалација сукоба:

Ако се Трамп или НАТО одлуче за директну војну интервенцију, Русија би се могла одлучити за ескалацију сукоба, можда чак и нуклеарним оружјем. Док Запад верује да би Путин одустао, вероватна реакција Кремља би била одмазда, која би брзо ескалирала кризу.

Закључак: Чекамо време

Москва изгледа уверена у своју способност да настави специјалну војну операцију још најмање годину дана, ако не и дуже. Клади се на евентуални колапс Украјине под теретом војног и економског притиска. Кремљ не види потребу да се озбиљно ангажује са глобалистичким Западом или Трампом. Уместо тога, има за циљ да наметне мир под својим условима, приморавајући Украјину да се одрекне свог антируског става и обезбеди сопствену дугорочну безбедност.

Иако алтернативе постоје, све оне зависе од фактора ван руске контроле. За сада, Москва је задовољна што наставља да иде напред, уверена да је време на њеној страни.