![Нафта и гас и даље пуне руски буџет: Приходи већи за 25 одсто у односу на прошлу годину](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.12/thumbnail/6757055689f668fc050fae74.jpg)
Понављање је мајка... глупости? ЕУ опет покушава да заустави руску "флоту из сенке"
![Понављање је мајка... глупости? ЕУ опет покушава да заустави руску "флоту из сенке"](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2025.02/thumbnail/67a9bc2db67e6db4710ce1a3.jpg)
Недавна заплена брода "Игл Ес" у Финској изазвала је буру широм Европе и пробудила наде Брисела да ће коначно моћи да стане на пут неухватљивој руској "флоти из сенке".
Финске власти заплениле су "Игл Ес" у децембру под сумњом да је саботирао подводне енергетске каблове који повезују Естонију са Финском. Задржавање брода – који је превозио 100.000 барела нафте из Санкт Петербурга – отворио је нови фронт у тајном рату између Русије и Запада.
Сада, европске земље воде разговоре иза кулиса о великим запленама московских танкера за извоз нафте у Балтичком мору, рекла су "Политику" двојица неименованих ЕУ званичника. Брисел, наводно, ради и на изради новог закона како би додали правни значај тим напорима.
Предлози који се разматрају укључују коришћење међународног права за заплену пловила из еколошких или пиратских разлога, рекли су званичници. Ако то не успе, земље би могле да раде саме, намећући нове националне законе како би заплениле више бродова даље на мору.
![Нафта и гас и даље пуне руски буџет: Приходи већи за 25 одсто у односу на прошлу годину](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.12/thumbnail/6757055689f668fc050fae74.jpg)
"Близу 50 одсто санкционисане трговине (руском поморском нафтом) иде кроз Фински залив", рекао је естонски министар спољних послова Маргус Цакна и додао: "Постоје еколошке претње, постоје напади које смо имали на нашу подводну инфраструктуру."
"Сада је питање... шта можемо да урадимо са овим бродовима. Не можемо да блокирамо сво море, али можемо да контролишемо више… Постоји много могућности", рекао је он за "Политико".
Закулисни разговори илуструју растућу фрустрацију Европе што Русија наставља да транспортује своју нафту и избегава санкције Запада ослањајући се на све већу "флоту у сенци" – старе бродове са нејасним власништвом и непознатим осигурањем. На тај начин Москва је успела да сачува своје приходе упркос покушајима Запада да их санкционишу. И то пред носом Европе, у њеним сопственим воденим токовима.
ЕУ је 2022. године наредила забрану увоза руске нафте и са Г7 наметнула ограничење цена на међународну продају сирове нафте Москве, надајући се да ће смањити приходе Кремља. Испоставило се да је Брисел и даље један од већих купаца санкционисане руске нафте и гаса.
Русија је брзо пронашла начине да избегне те мере и њихова "флота у сенци" данас чини до 17 одсто свих нафтних танкера широм света упркос повременим покушајима Запада да их "санкционишу".
Као резултат тога, "'флота у сенци' сада транспортује преко 80 одсто све руске сирове нафте", рекао је Исак Леви, руководилац за Русију и Европу у истраживачком центру Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха.
Нови планови, међутим, неће бити лако преведени у дело – под условом да се земље ЕУ уопште и сагласе са њима.
Према речима стручњака и поморских правника, потешкоће укључују правну одмазду Русије, велике финансијске трошкове и тешку логистику, као и маневрисање кроз лавиринт глобалних закона о транспорту.