Тајван продужава обавезни војни рок због Кине
Тајван ће продужити обавезни војни рок са четири месеца на годину дана, почевши од 2024. године због кинеских претњи са којима се суочава, рекла је тајванска председница Цаи Инг-вен.
До потеза долази у моменту када Кина појачава војни, дипломатски и економски притисак на Тајван, укључујући готово свакодневне ваздухопловне мисије у близини Тајвана у последње три године, наводи Ројтерс.
Цаи је, након састанка Савета за националну безбедност, поручила да Тајван жели мир, али да мора да буде у стању да се одбрани.
"Све док је Тајван довољно јак, биће дом демократије и слободе и неће постати бојно поље", рекла је Цаи на конференцији за новинаре најављујући одлуку, коју је описала као "невероватно тешку".
Тренутни војни систем, укључујући обуку резервиста, неефикасан је и недовољан да се носи са растућом војном претњом Кине, посебно у случају брзог напада на острво, додала је Цаи.
Регрути ће пролазити интензивнију обуку, укључујући вежбе гађања, борбене инструкције које користе америчке снаге и управљање моћнијим оружјем, укључујући противваздушне ракете "стингер" и противтенковске ракете, истакла је она.
Безбедносни тим, укључујући званичнике из министарства одбране и Савета за националну безбедност, разматра тајвански војни систем још од 2020. године, рекао је за Ројтерс извор упућен у то питање.
Тајпеј, који одбацује претензије Пекинга на Тајван, известио је у понедељак о највећем упаду кинеске авијације - 43 авиона, у зону за идентификацију противваздушне одбране острва.
Кина је, подсећа Ројтерс, у августу организовала војне вежбе близу Тајвана и то након што је председница Представничког дома САД Ненси Пелоси у провокативној посети боравила на острву.
Кина - главна безбедносна брига
"Различите једностране акције Кине постале су главна брига за регионалну безбедност", рекао је званичник који је учествовао у безбедносној дискусији на високом нивоу.
Регрути ће имати задатак да чувају кључну инфраструктуру, омогућавајући редовним снагама да брже реагују у случају било каквог покушаја кинеске инвазије, саопштило је Министарство одбране.
Стручњаци процењују да би продужење војног рока могло да обезбеди додатних 60 до 70 хиљада професионалаца од 2027. године, у односу на тренутних 165.000.
Цаи заговара шири програм модернизације и идеју "асиметричног ратовања", како би острвске снаге биле покретљивије и спремније за напад.
Тајван је постепено прелазио са војних обвезника на професионалну војску у којој доминирају добровољци, али, како тврди Ројтерс, растуће претензије Кине према острву које посматра као своју територију, као и сукоби у Украјини, подстакли су дебату о томе како да Тајван појача одбрану.
Посредно потврђујући тврдње да САД гурају Тајван у сукоб с Кином по истом моделу по коме је Украјина гурнута у сукоб с Русијом, Цаи је истакла да су на острву научили "неколико ствари" из руско-украјинског сукоба и да су их применили у реформи свог система одбране.
Способност Украјине да задржи много веће руске снаге дала је међународној заједници времена да пружи Украјини потребну помоћ, додала је.
Претходне тајванске владе смањиле су војни рок за мушкарце са више од две године на четири месеца, како би допрли до млађих бирача када су тензије између Тајпеја и Пекинга биле смањене.