Једина ствар која може да изазове рат у Европи: Хронологија упозорења и америчког порицања реалности

Вашингтон и његови европски савезници дуго су били потпуно свесни да њихова политика подстицања НАТО амбиција Кијева може довести до страшних последица, наводи "Викиликс", позивајући се на мноштво дипломатских депеша.

Москва је пре почетка Специјалне војне операције експлицитно упозорила америчке дипломате на ризике које би дубља интеграција Украјине у блок који предводе САД могла да изазове, наводе извори на које се позива "Викиликс". Париз је такође упозорио Вашингтон да би таква политика могла да доведе до рата, док се Берлин потпуно противио тој идеји 2000-их, наводи се у документима.

Извештај је припремио Магнус фон Вангенхајм, немачки лекар који се "годинама бави публикацијама 'Викиликса' и третманом његовог оснивача Џулијана Асанжа", наводи АкТВизам, немачка невладина организација за коју он прави видео-извештаје.

Париз упозорава на опасност од рата

Вашингтон је од Француске добио једно од најранијих упозорења о ризицима повезаним са НАТО амбицијама Украјине, показују документи које је анализирао "Викиликс".

У дипломатској депеши из 2005. која извештава о састанку тадашњег помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Данијела Фрида, као и неколико високих француских званичника, каже се да је Париз био забринут због такве могућности.

Документа Викиликса показала: Запад је знао шта ће бити са Украјином (ВИДЕО)

"Ако је остао један потенцијални узрок рата у Европи, то би била Украјина", наводи се у документу, цитирајући дипломатског саветника француског председника Мориса Гурдо-Монтања. Дипломата је упозорио да Москва већ верује да САД и њени савезници "раде превише" у "кључној зони интереса" Русије и упозорио је да би такве акције на крају могле довести до снажног одговора Русије.

Фрид је тада признао да не постоји национални консензус о чланству у НАТО унутар саме Украјине, наводи се у истој депеши. Он је ипак одбацио забринутост у вези са могућим војним одговором Москве и евентуалном насилном поделом Украјине око тог питања.

Русија упозорава на "неконтролисане последице"

Ширење НАТО-а на Украјину могло би да угрози безбедност у целом региону, упозорила је Москва Вашингтон у фебруару 2008. године, према дипломатској депеши тадашњег америчког амбасадора у Русији Вилијама Бернса.

Приступање блоку који предводе САД могло би да подели Украјину "на два дела, што би довело до насиља... грађанског рата", наводи се у документу и додаје да би такав развој догађаја могао да примора Москву да интервенише и донесе одлуку коју "не жели да донесе", рекао је дипломата.

Сам Бернс је описао противљење Москве кандидатури Кијева за НАТО као "конкретно", додајући да то изазива "озбиљну забринутост у вези са последицама по стабилност у региону", као и за безбедност Русије због тога што је "опкољава" блок предвођен САД.

"Министар спољних послова Сергеј Лавров и други високи званичници поновили су снажно противљење, истичући да ће Русија посматрати даље ширење на исток као потенцијалну војну претњу", написао је тада амбасадор.

Берлин: Улазак Украјине у НАТО превише ризичан

У јуну 2008. високи званичници немачке владе успротивили су се америчкој идеји да Кијеву дају акциони план за чланство у НАТО-у, тврдећи да би приступање блоку "могло да разбије земљу ако се пребрзо гура напред", наводи се у другом документу који цитира "Викиликс".

Путин објаснио који је први корак за решавање украјинског конфликта

У америчком дипломатском документу из истог месеца наводи се да је тадашња влада немачке канцеларке Ангеле Меркел имала "искрене резерве" у погледу чланства Украјине у НАТО. Берлин је тада веровао да форсирање Вашингтона да Кијев постане члан "није засновано на заслугама", већ са неким уским циљевима америчке политике.

"Меркелова је показала да је спремна да издржи значајан притисак" када су у питању НАТО амбиције Кијева, наводи се у документу.

Вашингтон одлучан

Америчке дипломате су биле упорне у тражењу чланства Кијева у НАТО-у упркос свим упозорењима Русије и савезника и тражиле су начине да превазиђу посебно противљење Берлина тој идеји, показују документи које цитира "Викиликс".

Тадашњи амерички амбасадор у Москви Џон Бајрли навео је у депеши из 2009. да би Вашингтон требало "намерно, али тихо да тежи западњачкој интеграцији и проширењу НАТО-а" у случају Украјине. Америка би могла да се "сложи да се не слаже" са Русијом по том питању, док би "наставила наше напоре да промовишемо интеграцију Украјине са Западом".

У документу из 2008. који детаљно описује састанак између америчких и немачких званичника наводи се да би Вашингтон требало да покуша да убеди Берлин да промени свој став по том питању пре краја те године.