Америчка Европа: Стратешка аутономија ЕУ је одувек била лаж

Европска унија се дубоко укопала у свом "бахмутском рову", са паролама типа "Украјина мора да победи" или "морамо подржавати Украјину колико год буде било потребно". ЕУ инсистира а можда заиста и верује да има смислен политички одговор на украјинску кризу. Али, ЕУ нема никакву политичку ни војну моћ, пошто је она само амерички вазал, оценио је британски дипломата и обавештајац Алистер Крук.

"Највероватније је да ће ЕУ бити посматрач који ће догађаје само гледати споља. Она неће имати чак ни место за столом" у будућим преговорима", написао је Крук  за арапски медиј "Мајадин" са седиштем у Либану.

ЕУ у својим политичким фантазијама види Украјину као "демократску државу" која се бори за независност против надмоћног "великог брата". То је, једноставно, глупост, констатује Крук. "Украјина је етнички, језички и културно подељена земља", која се "већ годинама налази у правом и пунокрвном грађанском рату, са десетинама хиљада мртвих."

Претварање да ова фундаментална чињеница не утиче на оквир за прекид ватре је напросто смешно. Реалност је таква да су опсадне линије националиста распоређене око источних градова у Украјини, попут Доњецка, који су у културном смислу руски. Радикални украјински националисти су покушали да их освоје и покоре, а то нема никакве везе са "демократијом".

Ко ће кога задавити

Последице тврдњи ЕУ, да она одлучује о догађајима у Украјини, нису тривијалне већ имају управо стратешки значај. Фанатична подршка Европске уније Кијеву све више је отуђивала "антируски" део Украјине од сваке могућности да она постане неутрална или "тампон" држава.

Шта ће се даље дешавати у овако трагично подељеној земљи? Можда у Украјини заиста никада неће бити склопљено формално примирје. Дипломате имају обичај да говоре да се сукоби никада не решавају војним средствима, али то уопште није тачно. Често је неопходна демонстрација или примена војне силе како би се ситуација покренула са мртве тачке.

Сукоб у Украјини могао би се разрешити "изнутра", као последица престројавања које ће се десити у Кијеву или у самој украјинској војсци, без обзира на директно учешће ЕУ или САД у овом сукобу. Ову могућност, тврди Крук, уопште не треба искључити.

Шта за то време ради ЕУ? Недавно је Европска унија, уз велику помпу, објавила девети пакет санкција Русији. Шта је то што ЕУ "не схвата" када је реч о санкцијама? Русија је прилично удобно преживела западне финансијске санкције, а са тиме се слаже чак и жестоко антипутиновски "Економист". Можда ће технолошке санкције на крају "задавити Русију", додаје Крук. "Па, срећно са чекањем. Питање је ко ће кога задавити на крају."

ЕУ сада покушава да "легално отме" сву руску имовину у Европи. Ипак, које "руске мете" су још преостале Бриселу? То уопште није био лак посао, пише овај дипломата, пошто су Руси већ углавном санкционисани. Заправо, циљ је да се и последњи (про)руски глас, који се још понегде чује у Европи, учини "незаконитим" и најзад ућутка.

Санкције, санкције, и опет санкције

Сличну или исту политику санкција ЕУ спроводи готово свуда. Прошле недеље је Савет Европске уније издао саопштење у коме се изражава "забринутост због тога што Турска одржава блиско партнерство са Русијом упркос конфликту у Украјини и оштрим западним санкцијама Москви."

"Продубљивање економских веза између Турске и Русије је разлог за велику забринутост", изјавио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ у писму Европском парламенту. Штавише, он је "забринут" због континуиране политике Турске да се "не придржава рестриктивних мера ЕУ против Русије", наводи се у писму. Важно је да Турска Русији не понуди никакво решење за санкције, упозорио је Борељ.

Дванаестог децембра Борељ је најавио и да ће се ЕУ договорити о новом пакету санкција Ирану: "Одобрићемо веома оштар пакет санкција. ЕУ ће предузети све могуће мере да подржи младе жене и мирне демонстранте. Покушаћемо да се договоримо и о санкцијама Ирану због испоруке дронова Русији". Заправо, ЕУ изриче санкције готово у свакој прилици, прописујући их свима који се "не слажу са наративом".

ЕУ жели да "обележи своју територију", али притом не размишља одвише дубоко. Олаф Шолц говори о "прекиду ватре" и о "потпуном повлачењу руских трупа из Украјине", што је веома далеко од реалности.

Британски премијер је, ипак, у томе отишао најдаље. "У тренутним околностима, руски позив на прекид ватре је потпуно бесмислен", рекао је Риши Сунак. Ово има једно значење: конфликт у Украјини се наставља "све док Украјина не победи".

Огорчење на Запад расте широм света

Европљани су толико погођени "таласом дезинформација", у ствари "нечувених и очигледних лажи", да су многи почели да доводе у питање сопствени разум. Моментално, многи Европљани су опчињени концептом "или сте са наративом, или сте против њега".

На тај начин, ЕУ је спалила све мостове са Русијом. Такозвани "украјински активисти", унутар естаблишмента и на највишим нивоима ЕУ, данас подстичу токсична антируска осећања, а то је неизбежно продубило већ постојећу линију подела у самој Украјини.

Ова линија раскола није ограничена само на Украјину, већ она, у исто време, слама Европу и ствара дубоку стратешку линију подела између ЕУ и "остатка света".

Председник Макрон је недавно рекао да види "огорченост у очима председника Путина."

"Нека врста озлојеђености", каже Макрон, усмерена на западни свет, укључујући ЕУ и САД, подстакнута је "осећајем да ми желимо да уништимо Русију". Макрон је овде сасвим у праву, констатује британски дипломата. Али ова огорченост није ограничена само на Русе, који су почели да презиру Европу.

У ствари, широм света расте огорчење на "западни хегемонистички пројекат". Чак је и један француски амбасадор недавно описао "поредак заснован на правилима" као неправедан "западни поредак", који се базира на "хегемонији САД".

Ко у Вашингтону прижељкује "још већи рат"?

Интервју Ангеле Меркел часопису "Цајт" потврдио је "остатку света" да је стратешка аутономија ЕУ одувек била лаж. Меркелова је признала да је њена подршка прекиду ватре из Минска 2014. била превара. Био је то "успешан покушај" да се Кијеву да времена да ојача своје оружане снаге, рекла је Меркелова. "Украјина је добро искористила време да војно ојача. Украјина из 2014/15. није исто што и данашња Украјина."

ЕУ се представља као стратешки играч, засебна политичка сила и као економски гигант, која има моћ да наметне своју вољу свакоме ко са њом тргује. Једноставно речено: ЕУ инсистира и верује да има значајну политичку агенду. Али пошто је ЕУ вазал САД, њен утицај је протраћен на самоповређивање.

Изненађујуће је, или можда уопште није, да "Европска унија не чита тачно руне украјинске политике у Вашингтону."

Другим речима: један део америчке елите, на челу са Хенријем Кисинџером, "јастребом" који се понекад представља као "реалиста", сукобљава се са екстремно русофобским деловима елите. Ова ратоборна и русофобска елита у Вашингтону можда заиста прижељкује "још већи рат" са Русијом, каже бивши британски дипломата, а то би било "веома лоше", ако не и фатално по Сједињене Државе.