Крис Хеџис: Како су Демократе постале ратнохушкачка партија у САД

Америчке демократе себе представљају као странку врлине, користећи речи да прекрију своју подршку ратној индустрији параваном моралности, пише амерички новинар и добитник Пулицерове награде Крис Хеџис.

Историја је републиканцима доделила репутацију "ратних јастребова", сукоб у Украјини најскорији је показатељ да ту улогу сада играју "плави" (боја америчке Демократске странке), док се закључак да они то чине много перфидније него њихови политички противници може донети на основу следећег Хеџисовог описа: "Сви ратови које они подржавају су 'добри' ратови; сви њихови непријатељи, укључујући руског Владимира Путина и кинеског Си Ђинпинга, су отеловљења зла."

"Онај који плати - бира песму"

Перформанс шефице Представничког дома Ненси Пелоси и потпредседнице Камале Харис, у којем "блистају" са украјинском заставом у рукама иза Зеленског док украјински председник од Конгреса тражи још оружја за продужавање сукоба са русијом који Хеџис наводи само је један сликовит пример демократског ратног хушкања у том сукобу.

Док је "плава" странка некада имала изразито антиратно крило, аутор подсећа на судбину бојажљивог писма у коме је тридесет демократских посланика позвало председника Џозефа Бајдена да преговара са својим руским колегом и које је накнадно повучено под притиском ратоборних америчких медија и страначког врха.

Поврх тога, Александрија Окасио-Кортез била је једина потписница писма (али и једини демократски посланик) која је гласала против рекордног војног буџета за фискалну 2023. годину, највећег после Другог светског рата.

Између осталог, буџет подразумева 800 милиона долара за помоћ Украјини у сфери осигуравања безбедности и шест милијарди долара за обуздавање Русије у Европи, 11,5 милијарди долара за одбрамбено обуздавање у азијско-пацифичком региону, а чак десет милијарди долара за војну помоћ Тајвану.

Са друге стране, 29 републиканаца у Сенату се супротставило буџету, док се "црвена" странка такође показала као главни противник континуираног финансирања кијевсог режима, укључујући ту 11 сенатора и 57 представника.

"Када су демократе одлучиле да примају корпоративне донације, границе између две странке су избрисане", аутор цитира демократског политичара Дениса Кусинића.

"У Вашингтону, онај који плати свирачу бира песму", сликовито описује демократа, док Хеџис подсећа да се лобисти ратне индустрије састају са члановима Конгреса пред свако гласасње, те да политичари зависе од великодушних донација произвођача оружја.

"Перманентна ратна економија"

Хеџис користи ову кованицу аутора и професора на Универзитету Колумбија Симора Мелмана како би описао економију САД, указавши да је војна индустрија најбитнија ставка за опстанак америчке владе, те да произвођачи оружја остварују стрмоглави профит на рачун дражве.

Аутор подсећа како су "Рејтеон технолоџису", само једном од многих произвођача оружја са којима влада САД сарађује, у новембру додељени уговори у вредности од две милијарде долара, након што је та компанија у августу обезбедила уговор у вредности од 190 милиона долара за надокнаду оружја које је Бајденова администрација послала Украјини.

РТ Балкан је већ писао како америчка војна индустрија настоји да заради 230 милијарди долара од земаља ЕУ, након што су оне, пратећи пример САД, послале знатну количину постојеће војне опреме кијевском режиму.

Овакав тип "медвеђе услуге" није новитет у спољној политици САД. Хеџис наводи пример Израела и Египта који су добили десетине милијарди долара од Вашингтона у протеклим деценијама, и заузврат су у обавези да купују америчко наоружање.

"Америчка јавност финансира истраживање, развој и израду система наоружања и купује их за стране владе. Такав кружни систем исмева идеју економије слободног тржишта. То оружје убрзо постаје застарело и замењују га новији, и обично скупљи, системи наоружања. То је, у економском смислу, ћорсокак, и не одржава ништа сем саме перманентне ратне економије", пише Хеџис.

Тврдњу да "перманентна ратна економија" није добра ни за кога сем за произвођаче, поткрепљује се  чињеницом да су деонице компанија "Локид" и "Нортроп Груман" порасле за више од 36 и 50 одсто током сукоба у Украјини, док се већина других сектора бори са негативним последицама кризе.

"Идеали" демократа присутни од почетка сукоба

Према писању Криса Хеџиса, може се закључити да је ратнохушкачка нарав демократа (али и њихова тенденција да ту нарав заклоне иза "прогресивног" и "праведног" језика) играла улогу у сукобу у Украјини од почетка, још када је  бивши председник САД Барак Обама у беседи о Украјини пасионирано говорио о "идеалима" који мотивишу спољну политику Запада, и како су ти идеали често "били угрожен од стране старијег, традиционалног разумевања моћи."

"САД су 2014. подржале државни удар у Украјини који је успоставио владу која је укључивала неонацисте и која је антагонизирала Русију. Државни удар је довео до грађанског рата када су етнички Руси у источној Украјини, Донбасу, покушали да се отцепе од земље, што је резултовало са више од 14.000 мртвих и скоро 150.000 расељених" пре почетка војне операције, пише аутор.

Судбина "милитаризованог друштва вођеног похлепом"

Док сукоб у Украјини наставља да буде профитабилан за војну индустрију САД, санкције наметнуте Москви довеле су до стрмоглаве економске и енергетске кризе у Европи.

"Чињеница је да живимо у изразито милитаризованом друштву вођеном похлепом, жељом за профитом, и ратовима који су због тога створени", упозорио је Кусинић Хеџиса.

Међутим, тај демократски политичар указује аутору да ни негативне последице по САД нису далеко.

"Присилили смо Русију да се окрене Азији, као и Бразиу, Индији, Кини, Јужној Африци и Саудијској Арабији. Формира се цео нови свет. Катализатор тога је погрешна процена која се десила у вези са Украјином и покушај да се Украјина контролише 2014. године, којег већина људи није свесна", указује амерички демократа.