Јагма за златом: Банке више не верују у долар

Централне банке купују злато најбржим темпом од 1967. године, а како преноси "Фајненшел тајмс", аналитичари као велике купце истичу Кину и Русију што тумаче жељом ових земаља да се "одвоје" од долара.

Бекство централних банака ка злату "сугерисало би да геополитичка позадина изазива неповерење, сумњу и неизвесност" након што су САД и њени савезници замрзли руске доларске резерве, каже шеф истраживања у "Булион валут" Адријан Еш.

Последњи пут када је виђен овакав ниво куповине, била је то прекретница за за глобални монетарни систем.

Те 1967. године европске централне банке купиле су огромне количине злата од САД, што је довело до пада цене и колапса Лондонског златног фонда резерви и убрзало коначну пропаст "Бретонвудског система", који је повезивао вредност америчког долара и тог племенитог метала.  

Прошлог месеца Светски савет за злато, проценио је су званичне светске финансијске институције купиле 673 тоне, а само у трећем тромесечју године централне банке су купиле готово 400 тона, највише још од 2000. године, када су почеле да се воде кварталне евиденције.

Ове процене, међутим надмашиле су куповине које су пријављене ММФ-у и појединачним централним банкама (333 тоне у првих девет месеци).

Званично је у трећем кварталу највише куповала Турска (31 тону), затим Узбекистан (26 тона), док је у јулу Катар остварио највећу месечну аквизицију од 1967. године.

Ово неслагање процена са званично пријављеним бројкама делимично се објашњава тиме што владине агенције уз Русији, Кини и другим земљама, могу да купују и држе злато, а да га и не пријаве као резерве.

Народна банка Кине је раније овог месеца известила да је у новембру први пут од 2019. године повећала набавку злата на 32 тоне, у вредности од око 1,8 милијарди долара, али "Фајненшел тајмс" се позива на поједине процене по којима је набавка заправо била и већа.

Стратег за метале у компанији "МКС ПАМП" Ники Шилс наводи да би, да је Народна банка Кине купила само 32 тоне, цене у новембру биле 75 долара ниже. Али, у том месецу, трој унца злата износила је 1.787 долара, а затим скочила на више од 1.800 долара.

Замрзавање 300 милијарди долара руских девизних резерви у оквиру санкција, како каже Шилс, довело је до тога да се незападне нације запитају да ли је паметно да се везују за долар, када то америчке и западне владе могу да конфискују било када.

Централна банка Русије престала је, убрзо по почетку сукоба у Украјини, да извештава о својим резервама, али су званичници њихове централне банке одбацили тврдње да ова држава купује злато.

"Наше златне и девизне резерве су довољне. Немамо конкретан задатак да акумулирамо златне и девизне резерве", рекла је средином децембра гувернерка Елвира Набиулина.

Званичници Централне банке Русије, како тврди "Фајненшел тајмс", међутим већ дуго придају стратешку вредност повећању златних резерви, па је тако још 2006. речено да би било пожељно да злато чини 20-25 одсто њених фондова, а у фебруару 2022, када су последњи пут објављени статистички подаци, било га је 20,9 одсто.

Русија је, како се наводи, 2012. године смањила власништво у америчким трезорима са више од 150 милијарди на само две милијарде долара, а резерве злата повећана на 1.350 тона у вредности од готово 80 милијарди долара, показују подаци приватне швајцарске банке "Јулијус бер".

Шеф истраживања у тој институцији Карстен Менке сматра да куповине Русије и Кине указују на то да расте невољност земаља да се ослањају на долар.

"Порука коју ове централне банке шаљу пребацујући већи део својих резерви у злато, је да не желе да се ослањају на амерички долар као своју главну резервну имовину", рекао је Менке.

У наредном месецу, како се очекује, могло би да се види да ли су ове рекордне куповине само "налет" због тога што су цене злата пале, или је то била више структурална промена.

Чак и са ценама које су се од тада опоравиле на око 1.800 долара по трој унци, мало ко је спреман да се клади да ће банке ускоро одустати од тренда диверзификације резерви.

Јер, како верује виши аналитичар у француској инвестиционој банци "Натикис" Бернар Дахдах,  деглобализација и геополитичке тензије значе да је настојање централних банака незападних земаља "тренд који се неће променити најмање деценију".