
Ватикан потврдио да је папа Франциско преминуо, последњи пут пред верницима на Ускрс

Папа Франциско је преминуо у 89. години, преносе РИА Новости, потврдио је Ватикан.
Он се јуче на кратко појавио на балкону базилике Светог Петра да благослови хиљаде људи на Тргу Светог Петра. После обраћања верницима, пребачен је у болницу, а потом је, враћен у резиденцију где је и преминуо.
Како преносе италијански медији, кардинал Фарел је са тугом објавио смрт папе Франциска.
"Драга браћо и сестре, са дубоком тугом морам да објавим смрт нашег Светог оца Фрање. Јутрос у 7:35 римски бискуп Фрања вратио се у дом Оца. Читав свој живот посветио је служби Господу и његовој цркви. Учио нас је да живимо вредности јеванђеља са верношћу, храброшћу и универзалном љубављу, посебно у корист најсиромашнијих и најмаргинализованијих. Са неизмерном захвалношћу за његов пример као истинског ученика Господа Исуса, препоручујемо душу папе Фрање бесконачној милосрдној љубави једног и тројединог Бога", рекао је кардинал Фарел.

Тело папе Франциска могло би бити премештено у Базилику светог Петра, што би верницима омогућило да одају пошту, већ у среду, рекао је портпарол Ватикана Матео Бруни, преноси Гардијан. Очекује се, рекао је, да ће група кардинала, која ће се састати у уторак, донети званичну одлуку о том питању.
Поглавар Римокатоличке цркве није служио ускршњу мису, а његово појављивање на балкону изазвало је овације и аплаузе, пренео је јуче "Асошиејтед прес".
"Браћо и сестре, срећан Ускрс" поручио је папа Франциско.
Он је затим замолио ватиканског надбискупа да прочита његову традиционалну ускршњу поруку "граду и свету", а потом је поделио апостолски благослов на латинском.
У традиционалној поруци, коју је прочитао надбискуп Дијего Равели, папа Франциско је апеловао на мир у Гази и Украјини, као и у Конгу и Мјанмару и другим жариштима.
Папа Франциско је примљен 14. фебруара у римску болницу Ђемели са тешком респираторном инфекцијом.
Он се после изласка из болнице 23. марта, први пут неочекивано појавио пред верницима на крају мисе на тргу Светог Петра у Риму 6. априла.
Аргентински кардинал Хорхе Марио Бергољо изабран је за поглавара Римокатоличке цркве у марту 2013. године, када је добио име Франциско. Био је надбискуп Буенос Ајреса, а први је папа још од осмог века да је рођен и одрастао ван Европе, први латиноамерички поглавар Римокатоличке цркве и из редова језуита.
Приликом устоличења, папа Франциско је позвао своје следбенике да буду чувари свега оног што је створено, да чувају лепоту, људе, да буду благи према свакој особи, посебно према деци, старима и онима који су, како је рекао, најрањивији, а најчешће на маргинама наших срца.
Папа Франциско је оспорио захтев из Загреба да се кардинал Алојзије Степинац прогласи свецем.
"Папа је јако забринут због догађаја у свету и не жели да отвара још један проблем, посебно између две цркве на југоистоку Европе. За време понтификата овог папе тешко да ће доћи до преокрета, Степинац ће остати највероватније на чекању. Све време папа жели побољшање односа са Српском православном црквом. Он добро зна да је Степинац једна од спорних тачака", пренели су медији 2023. године.
Сахрана и избор новог папе
Папа Франциско је недавно одобрио планове да цео поступак његове сахране буде поједностављен, наводи Би-Би-Си.
Сахране врховних поглавара Римокатоличке цркве, по традицији, укључују три посмртна ковчега - од чемпреса, олова и храста, међутим, папа Франциско је одлучио да буде сахрањен у једноставном дрвеном ковчегу обложеном цинком. Он је, такође, укинуо традицију постављања папиног тела на подигнуту платформу - познату као катафал - у базилици Светог Петра, за јавност. Уместо тога, ожалошћени ће бити позвани да одају пошту док је његово тело у ковчегу, са уклоњеним поклопцем.
Он ће бити такође, први папа после више од једног века који ће бити сахрањен изван Ватикана - његови посмртни остаци биће положени у базилици Свете Марије Велике, једној од четири главне папске базилике у Риму, наводи Би-Би-Си.
Римокатоличка црква улази у раздобље седисваканције, које означава период у којем је папинска столица празна. За то време Црквом управља Кардиналски збор, док се не изабере нови папа.
Након десетодневне жалости, Ватикан почиње са припремама за конклаву, затворени састанак кардинала на ком се бира нови поглавар Римокатоличке цркве, преноси ТАСС. Он се обично се сазива 15 до 18 дана након смрти поглавара. Бирање се одржава у Сикстинској капели Апостолске палате и може трајати неколико дана. Током последњих 100 година, овај процес није трајао дуже од четири дана.
Чим нови папа буде изабран, из димњака Сикстинске капеле излази бели дим, што означава завршетак избора. Нови папа се потом појављује на балкону Базилике светог Петра, где се објављује његово име, а он преузима управљање Црквом.
Међутим, током средњег века, преноси ТАСС, постојали су периоди када је престо остајао празан и годинама. Тако је између смрти папе Климента IV у новембру 1268. и избора Григорија X у септембру 1271. године, прошло две године и 9 месеци, што је био најдужи период празног престола.
Детињство и одлука да живот посвети цркви
Хорхе Марио Бергољо је рођен 17. децембра 1936. године, као прво од петоро деце оца Марија Ђузепеа Франческа и мајке Регине Марије Сивори, преноси хрватска каталоличка агенција.
Како наводе, живели су у насељу Флорес у Буенос Ајресу. Тренуци заједништва су такође били повезани са неговањем породичних корена у разговору на пијемонтском, што је омогућило Хорхеу Марију да остане трајно повезан са Италијом, земљом његовог порекла.
Након завршетка средње школе, уписује Техничко-индустријски институт на смеру прехрамбена хемија, а упоредо са средњошколским образовањем почиње да ради у фабрици текстила, на чему је увек остао захвалан свом оцу.
"Веома сам захвалан свом оцу што ме послао на посао. Рад је једна од ствари која ми је донела највише доброг у мом животу, посебно та лабораторија у којој сам видео све добре и лоше стране сваког људског краја", говорио је папа.
Још као младић, посебно је волео да игра фудбал и кошарку. Касније у животу, вежбао је своје кулинарске вештине као васпитач и ректор Максимо колеџа у Сан Мигелу, где је живео. Пошто кувар није долазио недељом, Хорхе Марио је сам кувао за ученике. Уз обавезе према породици, образовању и послу, није занемарио ни верски раст и светотајински живот, те је стога редовно посећивао парохију Сан Хозе де Флорес, где је одслужио свете тајне.
Одлука да служи Богу је дошла сасвим неочекивано, на исповести.
Наставио је паралелно четворогодишње студије и рад у лабораторији за анализе, а потом је уследила тешка упала плућа која је била опасна по живот. Морао је на операцију и одстрањен му је горњи део десног плућа.
Све ово је још више учврстило Хорхеову одлуку да након дипломирања хемијске технологије уђе у Вилу Девото, епархијску богословију у Буенос Ајресу. Пре него што је рукоположен за свештеника, послат је у Чиле где је стекао основна знања из хуманистичких наука.
По повратку у Аргентину 1963. године дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Сан Мигелу, а 13. децембра 1969. године. Годину дана касније, 1970. године, дипломирао је и теологију.
Односи Руске православне цркве и папе Франциска
Руски патријарх Кирил и папа Франциско састали су се 2016. године на Куби. То је био први састанак поглавара Руске православне цркве и Римокатоличке цркве од раскола у хришћанској цркви у 11. веку. Једна од главних тема сусрета је била прогон хришћана на Блиском истоку.
У католичким црквама у Русији молиће се за упокојење папе Франциска, рекао је за РИА Новости викарни бискуп Католичке надбискупије Мајке Божје у Москви, Николај Дубињин.
"Већ од данас, у свим нашим храмовима у Русији биће, наравно, молитве за папу Франциска. Памтићемо и молићемо се овде", рекао је Дубињин.
Контакти Московске патријаршије са Римокатоличком црквом последњих година су се развијали прилично активно на свим нивоима.
"Стране су сарађивале по широком спектру питања, укључујући и сарадњу у хуманитарној сфери. Личност папе Франциска била је од великог значаја у развоју ове сарадње", рекао је за ТАСС секретар одељења за спољне црквене везе и међухришћанске односе Московске патријаршије, јеромонах Стефан Игуманов.
На друштвеним мрежама већ су се појавиле спекулације да би после смрти 112. папе требало да дође до смака света, према пророчанствима Св. Малахија објављеним крајем 16. века.
Death of the 112th Pope will lead to Judgment Day in 2027 — a 12th century prophecy of St. MalachyPope Francis is precisely the 112th Pope, after whose death the 'seven-hilled city will be destroyed, and the dreadful Judge will judge the people. The End'Do you believe this? https://t.co/gYd6JctBtApic.twitter.com/ItMnvvV7T1
— RT (@RT_com) April 21, 2025
Вучић: Свет је изгубио духовног вођу
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је са великом тугом примио вест о смрти поглавара Римокатоличке цркве.
"Свет је изгубио изузетног духовног вођу који је кроз своје апостолско деловање ширио љубав, мир и солидарност", навео је председник Вучић у објави на друштвеној мрежи Икс.
Како је истакао, рад папе на јачању међурелигијског дијалога и његова посвећеност хуманизму, оставили су неизбрисив траг у историји.
"Папа Фрања је био гласник наде и помирења, увек у служби најугроженијих. Његов губитак представља тугу за све нас. У име грађана Републике Србије и своје име, изражавам најдубље саучешће Римокатоличкој цркви, као и свим верницима широм света. Нека му је вечна слава", навео је Вучић.



