Горка пилула раздора: Кијев санкционише ЕУ фармацеутске компаније које раде у Русији

Претња Украјине да ће казнити европске фармацеутске компаније које и даље раде у Русији изазвала је раскол међу савезницима.

Санкције које је Европска унија увела Русији драматично су смањиле руски увоз свега, од немачких аутомобила до француских дизајнерских брендова. Изузетак су лекови које је ЕУ изузела из санкција из хуманитарних разлога.

Ово не одговара украјинској влади, која је сада одлучна да казни фармацеутске компаније. Идеја је: ако послујете са "агресором", онда не можете и у Украјини, пише "Политико".

ЕУ је забринута да њен савезник и потенцијална чланица покушава да лекове искористи као оружје у сукобу са Русијом и да ће у том процесу наштетити европским пословним интересима.

Крајем маја, Украјина је променила закон како би са тржишта уклонила све лекове које производе компаније које су повезане са Русијом. А у октобру је направила први корак ка избацивању једне европске компаније са свог тржишта, упркос приговорима из Брисела.

Укупно, 19 компанија - углавном из ЕУ - налази се на нишану украјинске владе, са укупним обимом пословања од 1,7 милијарди евра, показује интерна процена Европске комисије у коју је бриселски портал имао увид.

Украјински премијер Денисом Шмихал рекао је да је Кијев донео одлуку "којом се регулише могућност да компаније које производе лекове их продају на украјинском тржишту."

"Дозволили смо свим европским компанијама да продају у Украјини све лекове који се производе у свим европским земљама, широм света, само не у Русији", рекао је Шмихал и додао да су Кијев и Брисел "о томе разговарали и чини ми се да је то сада решено."

Проблем је што ништа није решено.

Политички разлози

У разговору за "Политико", заменик украјинског министра економије Тарас Качка умањио је значај сукоба рекавши да још ништа није финализовано и да "ниједан лек још није уклоњен са тржишта".

Седамдесет одсто украјинског увоза фармацеутских производа долази из ЕУ, истакао је Качка. Украјинска влада то не жели да угрози. Уместо тога, жели да ради са фармацеутским компанијама на проналажењу решења, рекао је он.

"Постоји велика дебата о томе у којој мери је морално за фармацеутске компаније да се повуку из Русије, јер је то питање живота и смрти", рекао је Качка. "За нас је то, такође, питање живота и смрти. И ми се залажемо за што потпунији ембарго на руске производе и економске активности у Русији", поручио је он, де факто оставивши питање санкција и даље на столу.

Изузимање фармацеутских производа од санкција је уобичајена пракса. Иранске санкције такође имају ограничење на лекове. Фармацеутски производи нису били укључени у санкције УН-а Ираку 1990их.

"По правилу, све пољопривредне и фармацеутске активности су обично изузете у потрази за избегавањем хуманитарне кризе", рекла је за "Политико" Марија Шагина, експерт за санкције на Међународном институту за стратешке студије.

Тај аргумент за Украјинце није прихватљив. "Неприхватљиво је куповати лекове и тиме финансирати земљу агресора, која та средства троши на ракете и беспилотне летелице камиказе", навео је први заменик министра здравља Александар Комарида. Министарство здравља је у том саопштењу саопштило да постоји довољно алтернатива на тржишту и да украјински пацијенти не би морали да остану без лекова.

До сада се украјински закон примењивао само на фармацеутску компанију "Гидеон Рихтер" из Будимпеште. Комисија основана да одлучи које компаније треба сусшендовати украјинског тржишта гласала је за забрану мађарске компаније, која производи све, од лекова за срце до антипсихотика. Укупно 35 лекова је под претњом повлачења са тржишта, иако је званична наредба да се то учини на чекању.

Могуће је да су у игри и политички разлози, наводи портал. Иако је украјинска влада негирала било какве политичке мотиве иза ове одлуке, Мађарска је одуговлачила је са осудом Русије и слањем помоћи Украјини.

Према најновијем извештају "Гидеона Рихтера" о заради, Русија је друго највеће тржиште компаније. Од продаје лекова у земљи у првих девет месеци 2022. остварен је профит од 232 милиона евра.

Коментаришући суспензију, представник компаније је меру назвао "наразумљивом" и додао да она "озбиљно угрожава безбедно снабдевање украјинског народа лековима". Компанија је саопштила да и даље продаје своје производе, али би се то могло променити ако украјинска влада примени забрану.

Још две компаније су под лупом: словеначка "Крка" и "Берлин кеми", немачка филијала италијанске "Менарини групе", које заједно производе скоро 300 медицинских производа.

Скривени мотиви?

Није само у Бриселу тај потез дочекан са подигнутом обрвом. Украјинско одељење за борбу против корупције критиковало је закон.

У недавно објављеном извештају, агенција је детаљно навела шта види као највеће ризике за корупцију створене новим правилима. Број један на листи је да украјински произвођачи лекова плаћају владиним званичницима да забране њихове европске ривале, дозвољавајући им да заробе тржиште.

Државни надзорник конкуренције издао је слично упозорење у новембру, утврдивши "значајне ризике од кршења закона о заштити економске конкуренције". Влади је дао два месеца да одговори на њене препоруке.