Свет
Газификација палестинске енклаве или како је Израел пренео свој рат на Западну обалу
УН наводе да је преко 900 Палестинаца убијено од 7. октобра 2023. на окупираној територији
Напад израелске војске на север Западне обале 8. јануара – за који је израелска војска саопштила да је истражен – и у коме су страдала три палестинска момка стара осам, 10 и 23 године, био је део шире ескалације владе израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, која је довела до тога да број палестинских жртава на Западној обали достигне највиши ниво у последње две деценије.
Иако ниво силе коју Израел користи на тој територији није упоредив са разарањем које је јеврејска држава изазвала у Гази као одговор на напад Хамаса 7. октобра 2023. године, у протеклих 18 месеци израелска војска је драматично интензивирала своје операције и на Западној обали.
У том процесу, све више је користила тактике и оружје које је често користила у Гази, али које годинама није виђено на Западној обали – што је навело организације за људска права и хуманитарне групе да упозоре на "газификацију" израелских операција на тој територији.
Након 17-годишње паузе, војска је наставила ваздушне нападе на Западној обали уз помоћ дронова, хеликоптера и у најмање једном случају борбених авиона. А раније ове године, тенкови су распоређени, први пут после више од 20 година, док су израелске снаге покретале операцију против милитаната у избегличким камповима у Џенину, Тулкарему и Нур Шамсу.
Нови приступ који је усвојила Нетанјахуова влада – најдесничарскија у израелској историји – узео је велики данак. Према подацима хуманитарне агенције УН за координацију хуманитарне организације (OCHA), израелске снаге су убиле више од 900 људи на Западној обали од 7. октобра, што 2023. и 2024. годину чини најсмртоноснијим годинама за Палестинце тамо откако су УН почеле да прикупљају податке 2005. године. У истом периоду, Палестинци на тој територији су убили 32 Израелца.
Број жртава је само део приче. Израелска операција је такође уништила инфраструктуру, а снаге су уништавале путеве и рушиле куће, и раселиле десетине хиљада људи. Пратила су је и свеобухватна ограничења кретања и гушећи економски притисак који су преокренули свакодневни живот за 3,3 милиона Палестинаца на Западној обали.
"Оно што Израелци траже јесте покорност. Све ово је механизам да се Палестинцима пошаље порука да захтевају безусловну предају", рекла је за "Фајненшел тајмс" Дијана Буту, адвокатица и бивша саветница палестинског председника Махмуда Абаса.
Израелски званичници кажу да је кампања на Западној обали потребна како би се искоренили милитанти из подручја где је Палестинска управа – која врши ограничену самоуправу у деловима територије – изгубила контролу.
Војска је саопштила да је њена употреба ваздушних удара – која је настављена у јуну 2023. године, али је масовно ескалирала после 7. октобра – била одговор на "растућу претњу" коју су милитанти представљали, огледајући се у интензитету њихових сукоба са израелским снагама, и да је у складу са међународним правом.
Али други кажу да је повећана употреба силе вођена израелском политиком. Нетанјахуова коалиција зависи од подршке две крајње десничарске групе које предводе ултранационалистички досељеници Бецалел Смотрич и Итамар Бен-Гвир, који су одлучни да анектирају Западну обалу и више пута су захтевали од Нетанјахуа агресивнији приступ на тој територији.
Нова кампања на Западној обали покренута је само два дана након што је влада у јануару пристала на привремени прекид ватре у Гази – нешто чему су се Бен-Гвир и Смотрич оштро противили.
"Неки од фактора су оперативни, али постоји и политички разлог", рекао је Ибрахим Далалша, директор Центра за политичке студије "Хоризонт" у Рамали. "Употреба Ф-16 против кампа Тулкарем није била само из оперативних разлога, јер су могли да користе дрон... Било је као да се топом убије мува."
Заиста, групе за људска права сматрају израелске акције на Западној обали несразмерним. Прошлог месеца, канцеларија УН за људска права оптужила је Израел да показује "алармантно непоштовање палестинских живота" и врши "незаконита убиства" на тој територији, тврдећи да се њихове акције тамо не могу оправдати према важећем правном оквиру.
Није само већа употреба силе од стране војске оно што је трансформисало живот на Западној обали. Од 7. октобра, војска је такође поставила десетине нових баријера и блокада широм територије, чиме је број "препрека кретању" порастао на више од 800, према подацима OCHA, и претворио некада кратка путовања у сате дуге, непредвидиве одисеје.
У међувремену, насиље јеврејских досељеника на Западној обали је порасло. Према подацима OCHA, од 7. октобра, досељеници су извршили више од 2.200 напада на Палестинце који су резултирали жртвама или оштећењем имовине, ометањем бербе маслина, штетом по средства за живот и присилним расељавањем десетина бедуинских и сточарских заједница.
Активисти процењују да су насиље досељеника, ширење насеља, ограничења приступа и одузимање земљишта одсекли Палестинце од стотина хиљада дулума њихове земље од 7. октобра.
Live
