Крај сна о аутономији ЕУ у односу на НАТО: Нови споразум старих савезника

Сукоб у Украјини употребљен је како би Европска унија још потпуније него до сада била стављена под контролу НАТО-а.

Трећи заједнички споразум Европске уније и НАТО-а донеће до сада невиђени напредак у сарадњи две организације, наводи се на званичном сајту Северноатлантске алијансе уз вест о томе да су у Бриселу потписе на овај документ данас ставили генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел.

На конференцији за новинаре све троје потписника споразума поновили су исту реченицу: подижемо сарадњу на нови ниво, а она, према ономе што је речено медијима, подразумева одговор на геополитичке напетости, заштиту критичне инфраструктуре, сарадњу у области свемира, безбедносни одговор на климатске претње, борбу против страног утицаја, као и дезинформација. 

Заједнички споразум има 14 тачака, а у осмој се истиче да "НАТО остаје основа колективне безбедности својих савезника и суштински важан за евроатлантску сигурност". Додуше, препознаје се и значај "јаче и способније европске одбране која даје позитиван допринос светској и трансатлантској безбедности", али ни ту није изостављен НАТО јер се у наставку реченице наводи да је европски безбедносни систем "усклађен и интероперабилан са НАТО-ом". Другим речима - под његовом контролом.

Државама чланицама стављено је до знања да су јаче европске војске ту да подрже савез предвођен Сједињеним Америчким Државама, не да буду замена за њега, закључује се у чланку објављеном на порталу "Евроактив".

Подсећа се на године страховања да се савезници међусобно удаљавају јер су Европљани, с једне стране, тражили да се појачају европске армије и њихова војна независност, док су Американци, с друге стране, захтевали од Европе да почне да издваја већи проценат из свог буџета за војне потребе, онако како је и предвиђено за чланице НАТО, као и да почне са градњом војне инфраструктуре која би омогућила брже кретање по континенту људства и наоружања.

Иако су медији издвојили бившег председника САД Доналда Трампа као главног кривца са америчке стране који квари односе са европским савезницима окупљеним у НАТО, претећи престанком финансирања алијансе, позиви на грађење независније европске одбране чули су се и за мандата Џозефа Бајдена.

Хаотична евакуација из Авганистана подвукла је хитну потребу за европском стратешком аутономијом, изјавио је у септембру 2021. председник Европског савета Шарл Мишел истичући да је забринут што ЕУ није била способна да без америчке помоћи евакуише сопствене и грађане Авганистана који су их подржавали.

Иако је у истом интервјуу описао председника Бајдена као преданог и искреног савезника, Мишел тада није пропустио да запази да је већина европских земаља подржала САД да активира члан 5 НАТО споразума после напада на Њујорк 11. септембра 2001. и то по први пут, док ни Трамп ни Бајден готово да нису ни обавестили европске савезнике о војном ангажовању са Талибанима 2020. године или повлачењу из Авганистана. 

Не чуди стога што је прво новинарско питање на конференцији којом је најављено потписивање трећег и "до сада невиђеног" споразума, било упућено баш Шарлу Мишелу и уз подсећање на његове речи од пре годину и по дана, гласило: да ли је европска стратешка аутономија мртва или "стављена на чекање" са споразумом и појашњењем да су војни напори ЕУ усклађени са НАТО напорима?

Мишел је поновио да војне стратегије две организације допуњују једна другу, односно, усклађене су једна са другом.

"Аутономија, независност је веома важна како би убудуће јачали отпорност на претње и јасно је да је то нешто што треба да буде постигнуто у сарадњи са нашим пријатељима и савезницима", рекао је Мишел, чија је ранија изјава упозоравала на неспособност Европе да реагује без америчке подршке. 

Но, времена су се очигледно променила, и то је констатовало све троје потписника споразума, истичући, свако понаособ у свом говору, да је НАТО и ЕУ у споразум "напредног нивоа" гурнула - Русија.

Војна операција у Украјини ојачајала је савезништво НАТО и ЕУ, истакли су генерални секретар Северноатлантске алијансе и представници Европске уније, с тим што су Фон дер Лајен и Мишел образложили то као "одбрану европских вредности", док је Столтенберг заузео више војно-стратешку позицију, понављајући да не треба потцењивати Русију која мобилише снаге, наоружава се, показује да је спремна да настави да ратује, па овај споразум шаље поруку о јединственом "фронту" против њених војних напора у Украјини.

"Путин је желео мање НАТО-а, а добио је супротно: имаће више НАТО-а и више ЕУ", рекао је Мишел, алудирајући на то што су Финска и Шведска затражиле да буду примљене у чланство у Северноатлантској алијанси, али и на јачање НАТО присуства на истоку Европе.

Захтев председника Руске Федерације, и то не само од фебруара прошле године, већ и много пута пре тога понављан, био је да се НАТО склони са граница Русије, да се војни савез одмакне од територије војне силе. За САД, њеног партнера ЕУ и друге чланице НАТО, тај захтев, очигледно није легитиман јер оне настављају баш оно што је био један од окидача за почетак војне операције у Украјини: ширење алијансе до граница директног сукоба.

И руски захтев да Украјина буде војно неутрална и да пружи чврсте гаранције да неће приступити НАТО-у наишао је на подједнако неразумевање. У тачки три заједничког споразума у којој се осуђује "руска агресија" на Украјину наводи се: "у потпуности подржавамо право Украјине на самоодбрану и да изабере сопствену судбину".

ЕУ је тако као "сопствену судбину" одабрала конфронтацију са Русијом, али је у заједничком споразуму који је потписала још једна земља поименично наведена као могућа претња - Кина. 

Кинеска политика у ери растућег стратешког надметања представља "изазов који захтева одговор". Осим "руског империјалистичког рата", Урсула фон дер Лајен упозорила је на конференцији за новинаре у Бриселу да и Кина жели да светски поредак преокрене у своју корист.

Чиме је то Кина запретила ЕУ па је завредела место у заједничком споразуму о војном савезу, Лајенова је током говора на конференцији за медије издвојила једино полупроводнике са којима се Европа "опасно везала за један регион". Ако је под тим регионом мислила на Кину.