Услед све већег притиска да појача своју помоћ Кијеву, Немачка ће "вероватно пристати да пошаље тенкове 'леопард' у Украјину", тврде два неименована немачка званичника за "Блумберг".
Берлин ће коначну одлуку донети пре састанка са високим званичницима из других НАТО земаља у ваздушној бази Рамштајн 20. јануара, преноси амерички портал. Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт састаће се дан раније са својим америчким колегом Лојдом Остином у Берлину.
Како наводе извори "Блумберга", Ламбрехтова ће у Рамштајну "послати јасну поруку по питању 'леопарда'". Берлин још увек није донео коначну одлуку, али притисак на њих да Украјини пошаљу те тенкове све је већи.
Немачки канцелар Олаф Шолц до сада се противио слању тенкова Кијеву, али та одлука би ускоро могла да се промени. Друга опција била би да Немачка да зелено светло другим државама које користе "леопарде", попут Пољске и Финске, да их пошаљу у Украјину.
Слање "леопарда" у Украјину без немачког пристанка је противзаконито
Након што је Варшава предложила да се "леопарди" немачке производње испоруче преко ширег савеза европских земаља, Немачка, која би требало да одобри сваки поновни извоз ових оклопних возила, још увек није примила ниједан званични захтев за трансфер, преноси "Велт".
Наиме, "леопард 2", који је опремљен топом од 120 милиметара и најсавременијим одбрамбеним системом, осим Немачке, користе још између осталих и Шпанија, Пољска, Грчка, Данска и Финска, које би у теорији могле да се удруже и заједнички организују испоруку тенкова и потребне муниције.
Али, да се немачки тенкови проследе без пристанка државе било би противзаконито, па се влада и не плаши да ће се то десити, истиче заменица портпарола Кристијана Хофман, подсећајући да ово питање регулишу Закон о контроли ратног оружја и Закон о спољној трговини.
"У овом тренутку смо у сталној комуникацији о томе шта је исправна ствар и како да подржимо Украјину", рекла је она додајући да је сарадња по том питању веома блиска пре свега са САД, Француском и Великом Британијом, али и са Пољском и Шпанијом.
Велики политички притисак да се "леопарди" испоруче Украјини врши нарочито Пољска, иако слични позиви стижу и из Финске.
Колебљивом Шолцу вероватно теже падају инсистирања која стижу од чланова његове коалиције.
"Немачка мора коначно да одобри дозволу за извоз и испоруку 'леопарда'. На овај или онај начин, треба да почнемо са обуком на леопарду 2, паралелно са обуком украјинских војника на борбеном возилу пешадије 'мардер'. У супротном губите драгоцено време", инсистира председница одбора за одбрану Мари-Агнес Штрак-Цимерман.
Немачка је Украјини до сада обећала мање моћне оклопне транспортере типа "мардер", а министарка одбране Кристин Ламбрехт потврдила је јуче да испорука борбених тенкова тренутно није на дневном реду.
Вицеканцелар Роберт Хабек је, коментаришући ово питање, ипак рекао да Немачка не би требало да стаје на пут другим земљама које одлуче да подрже Украјину.
И експерт за спољне послове Норберт Ретген залаже се за слање тешког наоружања и сматра да ће, ако Немачка Украјини не да оно "што је могуће и неопходно", доћи до "дуготрајног крвопролића".
"Нећемо наћи пут до мира ако Украјини не буде омогућено да буде војно успешна. Тада неће бити политичког решења. Сада сте суочени са алтернативом да то пустите или да подржите Украјину", истиче он.
Али, за председника Удружења резервиста Бундесвера Патрика Сензбурга, испорука главних борбених тенкова "леопард" Украјини је само питање времена.
"Немачка ће пристати да испоручи главне борбене тенкове леопард. Питање је само када ће одлука бити донета. Залажем се за да се што више борбених тенкова испоручи Украјини из залиха Бундесвера. Само заузврат и Бундесвер мора да се опреми знатно модернијим борбеним тенковима", истиче он.
Фон дер Лајен: Исплатило се
Европска унија мора да настави притисак на Русију и да подржава Украјину, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен данас на конференцији за штампу у граду Кируна у Шведској.
Фон дер Лајен је у Шведској, заједно са свим комесарима, обележила почетак шведског председавања Унијом у присуству шведског руководства.
На почетку шестомесечног председавања Шведске Европске уније, Фон дер Лајен је рекла да је Русија смањила 80 одсто испоруке гаса ЕУ за осам месеци од почетка сукоба у Украјини, али је то ЕУ компензовала диверзификацијом извора снабдевања.
"Напоран рад се исплатио. Цене гаса су сада ниже него пре руске инвазије", рекла је она .