РТ Балкан анализа: Ствара се "нови светски поредак" по мери земаља Глобалног југа

Премијер Индије Нарендра Моди као домаћин виртуелног самита "Глас глобалног југа", који је окупио велики број светских лидера из Азије, Африке, Јужне Америке и Океаније, изјавио је да уједињене "ове државе могу да направе нови светски поредак".

Идеја да би државе некадашњег "Трећег света", које се данас најчешће називају земљама глобалног југа, могле да преузму значајнију улогу у међународним односима није нова. Она је први пут поменута још током конференције у Бандунгу 1955. године, да би своју "институционализацију" добила шест година касније, на оснивачкој конференцији Покрета несврстаних у Београду.

Током хладноратовског раздобља, у ком су доминирале САД и СССР, државе "Трећег света" никада нису успеле да се наметну као равноправни играч у међународној арени. Ипак, ствари су почеле да се мењају осамдесетих година, када је највећа од тих земаља, Кина, спровела реформе и остварила до тада незапамћене стопе економског раста.

Премијер Индије: Државе глобалног југа да створе нови светски поредак

Последњих тридесет година многе друге државе глобалног југа, попут Индије, Индонезије, Вијетнама, Тајланда и Нигерије, успеле су да остваре сличне економске резултате. Ипак, земље глобалног севера нису биле спремне да се одрекну своје политичке и економске доминације, оличене у ономе како они воле да називају "међународна заједница".

Имајући то у виду, предлог индијског премијера о формирању "новог светског поретка", који би на бољи начин представљао земље глобалног југа, не би требало да чуди. РТ Балкан анализира како би тај "нови светски поредак" могао да изгледа и како ће он утицати на међународне политичке и економске односе.

Велике промене у међународним односима су питање времена

"Глобални односи већ дуже време пролазе кроз дубоке промене, а утицај униполарног система слаби и постаје све мање релевантан. Кристалише се мултиполарни поредак, који отвара могућности за демократизацију глобалних односа на основу принципа суверене равноправности и немешања у унутрашње послове држава", сматра некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић.

Према његовим речима у свету данас постоји много нових облика међународне сарадње који не потичу са Запада, попут Шангајске организације за сарадњу (ШОС), БРИКС-а, Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), Афричке уније, Нове развојне банке, као и кинеског пројекта "Појас и пут".

Да је глобални југ ојачао и да тежи да артикулише своје интересе сматра и економиста и члан фискалног савета др Бојан Димитријевић.

"Мултиполаризам је преко успона Кине и сукоба у Украјини ојачао, а земље у развоју већ дуже време траже нове форуме за исказивање својих интереса", рекао је он.

Промене су видљиве и на политичком плану. Чињеница да је више од две трећине држава на свету одбило да уведе санкције Русији показује да оне данас имају више храбрости да искажу своје интересе у светској арени, сматра Живадин Јовановић.

Реформа међународних институција кад тад

Једно од питања које је индијски премијер Моди покренуо на самиту је и реформа међународних институција, у којима земље глобалног југа немају адекватан утицај. Да је таква реформа неизбежна и да ће до ње доћи пре или касније сматра Живадин Јовановић.

"Питање реформе међународних организација, пре свега Савета безбедности УН, присутно је већ дуже време, а до ње ће доћи, пре или касније. Такве иницијативе потекле су из земаља чија је економска моћ у порасту, попут Индије, Јужноафричке Републике и Бразила, али постоје одређени отпори. Зато је неопходно да се нађе неко компромисно решење", сматра он.

Успех нових иницијатива, попут оне које је покренуо премијер Моди, у великој мери ће зависити и од даљег економског развоја земаља глобалног југа. Неке од њих би могле да достигну западне земље по питању економске моћи, сматра Димитријевић.

"Економски раст зависи од читавог низа фактора, али ако нека земља буде успела да, попут Кине, оствари стопу раста БДП-а од 5 одсто током дужег временског периода, може да се каже да је остварила висок ниво развоја. У Азији имамо и друге примере, попут Јужне Кореје и Сингапура, које су такође направиле огроман напредак" рекао је он.

Димитријевић сматра и да развој догађаја не иде на руку глобализацији, као да би земље глобалног југа могле да убрзају свој развој ако напусте западне моделе реформи оличене у "Вашингтонском консензусу". Смањена улога долара у међународној трговини такође би могла позитивно да утиче на њихов развој, додаје он.

Нови хладни рат

Заоштравање односа између Запада са једне и Русије и Кине с друге стране последњих година постало је толико наглашено да су неки посматрачи већ почели да говоре о "новом хладном рату". Овакве изјаве,пре свега, долазе за Запада, чији лидери све више говоре о потреби да се "уведу санкције Русији" и "смањи зависност од Кине".

Нова блоковска подела света била би штетна за читав свет и њу треба напустити, сматра Живадин Јовановић. Такви блокови нису фактори мира, већ изазивања сукоба и наметања политике, па зато треба тежити укидању војних савеза, пре свега НАТО-а, а не формирању нових, сматра он.

Иницијатива "Глас глобалног југа" по много чему подсећа на Покрет несврстаних, који је током Хладног рата окупљао велики број земаља тадашњег "Трећег света". Та организација би могла да има запаженију улогу и у данашње време, сматра Јовановић.

"Постоји потреба за већом иницијативом Покрета несврстаних, пошто су данашњи услови слични онима који су постојали 1961, чак су и наглашенији. Поново видимо трку у наоружању, сукобе не само између држава, већ и унутар самих држава, попут оног у САД", рекао је он и додао да је потребно започети дијалог о успостављању новог система одбране у Европи, који ће гарантовати безбедност свих земаља.

Шта даље?

Одржање самита "Глас глобалног југа" представља само прву у низу иницијатива које Индија планира да започне у години у којој председава форумом Г20, а које ће бити усмерене на развој сарадње држава и успостављању праведнијег света.

"Задатак Индије је да у 2023. години представља глобални југ и да каже 'ваш глас је глас Индије. Ваши приоритети су приоритети Индије'", рекао је индијски премијер на отварању самита.

Сличне поруке послао је и председник Вијетнама Нгујен Суан Фук, који је рекао да би земље у развоју требало да се "заложе за промоцију мултилатерализма, реформу Уједињених нација, јачање мултинационалних трговинских система и смањење трговинских баријера".

Ове изјаве показују да би 2023. могла да буде "година мултиполарности", у којој ће земље глобалног југа коначно направити значајнији корак ка успостављању новог и праведнијег светског поретка.