Свет

Одјеци разговора Трампа са Путином и Зеленским: Јасно шта стоји на путу миру - не, није територија

Протекли викенд показао је ко контролише игру, оцењује аналитичар
Одјеци разговора Трампа са Путином и Зеленским: Јасно шта стоји на путу миру - не, није територијаGetty © Joe Raedle / Staff

Амерички председник Доналд Трамп угостио је у недељу Владимира Зеленског, али се пре и после састанка чуо са руским лидером Владимиром Путином. Из извештаја медија стиче се утисак да је питање територија главна препрека у постизању споразума о Украјини. То, пише за РТ интернешенел аналитичар Сергеј Полетаев, није баш тачно.

Заправо, наводи он, највећа препрека су безбедносне гаранције које Зеленски захтева у замену за пристајање на Трампов мировни план. И то гаранције "у стилу Члана 5 НАТО-а", што је термин који је украјинска пропагандна машинерија пласирала још током преговора у Истанбулу у пролеће 2022.

Америка

Питање безбедносних гаранција био је главни разлог зашто је споразум пропао 2022. године. Тадашњи премијер Велике Британије Борис Џонсон посетио је Кијев и рекао Зеленском да Запад неће потписати такве гаранције и да се неће упуштати у војни сукоб са Русијом због Украјине.

Мало се тога променило од тада, и скоро је сигурно да Украјина неће добити никакве правно обавезујуће гаранције од Трампа. То је очигледно из језика који користе Американци - изрази као што су "уверавања" уместо "гаранције".

Европа

Од Трамповог повратка у Белу кућу, европски лидери изнова покушавају да се мешају у директне преговоре Русије и САД - или да их поремете или да убеде Трампа да притисне Русију да прихвати њихове услове.

Главна идеја ЕУ је да се задржи тренутни режим у Кијеву и да се Украјини омогући да води антируску политику и добије западну војну подршку чак и након завршетка сукоба. Ово оставља простор за освету и значи да пораз Украјине – а самим тим и Европе – неће изгледати катастрофално. Међу разним изјавама датим у Мар-а-Лагу, Трампова опаска да ће Европа сносити примарну одговорност за послератну безбедност Украјине прошла је углавном незапажено. Али она указује да су пропали покушаји Европе да приволи Трампа на гаранције "у стилу Члана 5". Европа би сада могла да почне да гура Кијев ка капитулацији како би смањила сопствене губитке, оцењује Полетаев.

Русија

Док Европа и Украјина раде на преправљању мировног споразума који су договорили Путин и Трамп, Русија упорно понавља: ако није договорено са Москвом, нећемо то прихватити. Владимир Путин је јасно ставио до знања да Русија неће правити никакве компромисе у вези са Украјином и да ће остварити своје циљеве на овај или онај начин. Другим речима, мир ће доћи само под руским условима.

Могло би се поставити питање зашто Русија уопште учествује у преговорима када се они стално завршавају на исти начин. Постоје два главна разлога за то, наводи Полетаев. Прво: примарни циљ руске дипломатије је да олакша излазак Америке из сукоба. У многим аспектима, Русија је већ успела у томе, а излазак САД довео је сукоб у његову завршну фазу, а кијевски режим у агонију.

Друго, да би мир био трајан, све стране морају да га прихвате као једину одрживу опцију – то елиминише ризик од реваншизма.

Украјина и праве безбедносне гаранције

Током преговора у Истанбулу представљен је нацрт Уговора о сталној неутралности и гаранцијама безбедности за Украјину. План је предвиђао да, поред САД, Велике Британије и Француске, Русија и Кина такође служе
као гаранти безбедности за Украјину.

Гаранције би се могле свести на три кључне тачке:

1. Гаранције су условљене одржавањем неутралности Украјине и поштовањем других услова споразума (укључујући заштиту статуса руског језика, Руске православне цркве, обезбеђивање денацификације, смањење броја украјинских оружаних снага и легално одустајање од претензија на одређене територије).

2. Украјини се не сме испоручивати оружје или слати трупе, нити се могу изводити војне вежбе без сагласности свих укључених страна.

3. Било какве акције у вези са Украјином морају добити једногласно одобрење свих гаранта (укључујући Русију). Ово у суштини уводи принцип вета сличан оном Савета безбедности УН.

Чини се да је Русија отворена само за мировно решење засновано на овим принципима. Нема разлога да Кремљ пристане на једностране безбедносне гаранције за Украјину без учешћа Русије, све док је она у стању да се бори. Полетаев тренутно не види разлог да Вашингтон, Париз или Лондон подрже такав споразум.

То указује да право мировно решење остаје недостижно. Као што је председник Путин изјавио, Русија ће у наредним месецима вероватно морати да оствари своје циљеве у украјинском сукобу војним средствима, закључује аналитичар.

image
Live