Свет
Мусевени, седми пут међу Уганданцима: Вечити западни савезник, али никад послушник
Током четири деценије на челу државе, Јовери Мусевени је важио за миљеника Запада, али је паралелно градио везе и са Русијом, Кином и Заливом
Када је Јовери Мусевени 1986. године дошао на власт у Уганди, говорио је да проблем Африке нису народи, већ лидери који предуго остају на власти. Скоро четрдесет година касније, исти човек - данас осамдесетдвогодишњак - освојио је седми председнички мандат, и са 72 одсто гласова наставио да води земљу у којој већина становништва никада није имала другог лидера.
Онај ко губи има право да се љути, па се Мусевенијев конкурент, бивши поп певач Боби Вајн жали како је 25 одсто подршке резултат ометаних скупова, узнемираваних и притвараних присталица. Пошто је угандански ЦИК прогласио Мусевенијеву победу огласили су се и чувари људских права - Амнести интернешенал и Хјуман рајтс воч, потврдивши наводе о злоупотребама.
Владајућа странка, Национални покрет отпора је у блаженом заносу - победа је дошла у тренутку када се Уганда спрема за оно што називају историјском прекретницом – улазак у еру нафте. Француски "TotalEnergies" и кинески CNOOC требало би да започну експлоатацију угандских налазишта након година одлагања и техничких припрема, чиме би земља први пут озбиљно закорачила у енергетски бизнис.
У Кампали верују да ће управо нафта постати полуга економског преокрета: према државној стратегији "Визија 2040", бруто домаћи производ би до средине века могао да порасте чак седам пута, на око 500 милијарди долара, чиме би Уганда из сиромашне афричке економије требало да пређе у ред земаља са вишим средњим приходима. Управо у том светлу многи посматрачи тумаче и Мусевенијеву упорност да остане на власти у тренутку када земља улази у фазу расподеле будућих енергетских прихода.
Ко је Јовери Мусевени?
Други по стажу најдуговечнији председник на свету дипломирао је политичке науке и економију у Танзанији, земљи која је 1960. била центар афричког антиколонијалног и револуционарног мишљења. На власт није дошао као класичан политичар, већ као герилски командант: предводио је побуну против аутократских режима и обећавао "темељну промену политике". Као такав био је весник промена, а познаваоци источне Африке кажу да и данас влада логиком команданта, а не председника - кроз војску, безбедносни апарат и личне лојалности.
У првим годинама Запад га је дочекао са одобравањем: привреда је расла, ред је успостављан, а Уганда је представљана као пример стабилности у региону источне Африке. Али Запад не воли дуговечне лидере, па све чешће наслови у Уганди садрже оптужбе за корупцију, ауторитаризам и гушење политичке конкуренције.
Иако Мусевени признаје да су поједини званичници злоупотребљавали положај, али у своју одбрану каже да су сви изгредници и процесуирани. Међутим, парламентарни извештаји о приватизацијама причају другу причу - државна предузећа завршила су у рукама што председникових рођака, што политичких савезника. И то врло често по багателним ценама.
Када је Уганда 2023. донела веома строг антигеј закон, који у неким случајевима предвиђа и смртну казну, западне владе су осудиле овај потез. Тадашњи амерички председник Џозеф Бајден најавио је санкције и забрану уласка у САД онима које буде сматрао умешаним у нарушавање људских права.
Из Уганде стигао је одговор: то је још један притисак на афричке државе да одбаце афричке вредности и прихвате западне моралне норме.
Када је 2016. донет закон који је појачао државни надзор над НВО, уз могућност укидања дозвола и ограничавања рада, Мусевени је затегао однос и са енџио сектором и са Западом.
Критичари му, поред угрожавања људских права, на душу стављају и слабљење државне службе, а УНИЦЕФ га у својим извештајима подсећа на непријатну чињеницу - само четвртина деце која упишу основну школу стигне и до средњег образовања.
Необуздан, али неопходан
С друге стране, Мусевени се на спољнополитичком плану показао као изузетно прагматичан играч. Упркос критикама, Западу је послао поруку да могу да рачунају на њега, па је Уганда кључни амерички савезник у борби против тероризма у Африци. У то име Мусевени је слао мировне снаге у Сомалију и Јужни Судан и отворио земљу за велики број избеглица.
Паралелно с тим, градио је везе и са Русијом, Кином, Ираном и заливским државама, настојећи да смањи зависност Уганде од западних донатора. Његова земља је 2025, на позив РФ, постала партнерска држава БРИКС-а.
Његова власт додатно је ојачана открићем великих налазишта нафте, што је Уганду увело у енергетске аранжмане са глобалним компанијама и отворило ново поглавље економских очекивања - али и нових политичких тензија.
На листу успеха уписано је и то да је његова влада хваљена због успешне борбе против АИДС-а.
Хоће ли и престо бити део тестамента?
На изборима, Мусевени не зна за пораз. Побеђивао је на свих седам узастопних председничких избора, док су његови противници редовно оспоравали резултате. И као аргумент редовно наводили изборне неправилности.
Критикован је и сваки потез који је ишао у правцу очувања председничког трона - и онај из 2005. када је парламент укинуо ограничење броја мандата, и онај из 2017. када је амандманом укинуто старосно ограничење. Чињеница да је тада имао 73 године, а да је старосна граница била до 75, тумачена је као правно учвршћивање доживотне власти.
На критике које су стизале са Запада одговорио је хладно:
"Ако је међународна заједница изгубила поверење у нас, то је комплимент. Јер они по правилу греше".
Након што ни бившој поп звезди није пошло за руком да победи бившег герилског команданта, једно питање је ипак остало отворено - шта долази после ове победе. Јер, године неумитно пролазе и питање наследника једног од најдуговечнијих председника је неизбежно.
У центру пажње је Мусевенијев син Мухози Кајнеругаба, генерал и бивши комадант елитних снага, чији је брз успон изазвао оптужбе опозиције да се земља припрема за династичку транзицију власти. Иако сам Мусевени одбацује такве тврдње, питање наследника виси над резултатима избора као њихова најважнија сенка.
Док су аналитичари као рефрен понављали да су ови избори важни не зато што ће донети промене, већ зато што ће показати расположење у земљи, 17. јануара 2026. они су показали да се расположење у Уганди није променило од 26. јануара 1986.
Live
