Панда дипломатија: Какав је сигнал Кина послала Јапану

Последње две џиновске панде које су боравиле у Јапану вратиле су се у Кину из зоолошког врта у Токију у среду ујутру, чиме је, како преносе кинески медији, окончано више од пет деценија присуства панди у Јапану.

Таленат какав се ретко виђа: Панда Кућуша у Московском зоо-врту насликала своје прво уметничко дело

Пар, Сјао Сјао и Леј Леј, стигао је у Ченгду, у југозападној кинеској провинцији Сичуан, у један сат после поноћи, након чега су пребачени у базу Ја'ан Кинеског центра за заштиту и истраживање џиновске панде, где ће бити у карантину.

Сјао Сјао и Леј Леј омецили су се 2021. године од женке Шин Шин и мужјака Жи Жија, који су у Кину враћени у септембру 2024. године.

Кратка историја "панда дипломатије"

Пекинг је 1957. године, први пут у модерном добу, одлучио да панду, по имену Пингпинг, поклони једној земљи и то Русији, односно тадашњем СССР-у.

Био је то симболички израз захвалности СССР-у за признање оснивања Народне Републике Кине, при чему је Совјетски Савез био прва земља на свету која је успоставила дипломатске односе са Кином.

Године 1959. панда Ан'ан послата у московски Зоолошки врт, као друштво Пингпингу.

Још тада, Кина је слутила да ће панде бити можда најдрагоценији симбол њене будуће меке моћи.

Северна Кореја, САД, Француска...

Од 1965. до 1980. године Кина је Северној Кореји даровала пет џиновских панди (Јихао, Ерхао, Линглинг, Сансинг и Данан).

Два месеца након историјске посете америчког председника Ричарда Никсона Кини, у фебруару 1972. године, џиновске панде Сингсинг и Линглинг поклоњене су и Вашингтону.

Две панде постале су тако симболи нормализације дипломатских односа Кине и САД.

Зоолошки врт враћа џиновске панде у Кину зато што супрескупе за држање

Француска је, како наводе кинески извори, током мандата председника Жоржа Помпидуа угостила пар панди, Јењен и Лили, у зоолошком врту "Венсен", које су тамо стигле 1973. године.

Француска је, како кинески извори такође наглашавају, прва западна сила која је 1964. године успоставила дипломатске односе са Кином.

Током ове, условно речено, прве фазе "панда дипломатије", поклоњене су укупно 23 јединке које су отишле у девет земаља, а занимљиво је да их бивша Југославија никада није добила.

Поред наведених, панде су на поклон добили Мексико, Велика Британија, Шпанија, Немачка и Јапан.

Систем позајмљивања повезан са научним истраживањима ради заштите

Године 1982. Кина је званично обуставила праксу поклањања панди, пре свега због смањења њиховог броја у самој Кини.

Тај стари модел је током деведесетих година замењен обновљивим позајмицама на период од по десет година.

"Од 1994. године, овај систем је преусмерен ка наглашавању партнерства у научним истраживањима ради заштите ове угрожене врсте", наводи лист "Чајна дејли" у једном од извештаја о "панда дипломатији" из децембра 2013. године.

"Уочи Олимпијских игара у Лос Анђелесу, 1984. године, Кина и САД постигле су тромесечни споразум о позајмици једног пара џиновских панди. Тако су Јонгјонг и Јингсин из пекиншког зоолошког врта постале прве две панде које су боравиле у иностранству, у оквиру такве турнеје."

"Две џиновске панде су касније, по основу позајмице, пребачене у зоолошки врт у Сан Франциску", додаје се.

Панде уживају на снегу: Због падавина поремећен саобраћај у Пекингу, затворене школе (ФОТО)

Почетком 1990-их Кина је стриктно забранила праксу поклањања панди и почела је да их позајмљује другим земљама са којима има блиске односе на по десет година.

Године 1994. Кина и Јапан су заједнички покренули програм истраживања узгоја панди, што је означило нови смер у "панда дипломатији". Пар панди Меимеј и Јонгмин је послат у Јапан, а њихово младунче Сингбанг се вратио у Кину у марту 2010. године.

Јапан, до ведријих дана, без панди

Остало је историја чијем јапанском епилогу сведочимо ових дана.

Због одлуке да уговори о позајмљивању, закључени у оквиру "панда дипломатије", не буду продужени, последње панде су се вратиле кући из Јапана.

Сви они који прате збивања на Далеком истоку овај потез читају пре свега у формату затегнутих билатералних односа две земље, односно ратоборних изјава јапанских званичника.

Не тако давно, јапанска премијерка Санае Такаичи јасно је наговестила да би њена земља могла да интервенише у случају кризе у Тајванском мореузу, на шта је Пекинг одлучно и оштро реаговао, опомињући Јапан да се меша у унутрашње послове Кине.

Изјаве Санае Такаичи пратиле су и све ратоборније изјаве осталих јапанских званичника, што је у Пекингу протумачено као све интензивније одступање Јапана од мирољубиве политике дефинисане након Другог светског рата.