Свет
Украјински сценарио у Молдавији? Прогони, раскол и борба за храмове
Према мишљењу стручњака, канонско православље у Молдавији изложено је систематским прогонима од стране власти и Бесарабске митрополије под контролом Румуније
У Молдавији је забележен још један покушај заузимања православног храма. Наиме, како се наводи у тексту новинара РТ Алексеја Заквасина и Петра Скубеја, овога пута, напад расколника из Бесарабске митрополије био је усмерен на цркву у селу Деренеу. При томе, полиција није стала на страну верника.
Бивши председник земље и лидер опозиционе Партије социјалиста Игор Додон назвао је овакве инциденте црквеним пиратством.
"Бесарабска митрополија, уз подршку и прећутну сагласност државног руководства, наставља покушаје насилног заузимања храмова Молдавске митрополије… Оно што се дешава представља отворено црквено пиратство. Захтевам хитно обустављање притиска на вернике, обезбеђивање заштите храмова и привођење одговорних пред лице правде", написао је бивши молдавски председник на Телеграму.
Према његовим речима, 27. јануара је свештеник Бесарабске митрополије, која је у саставу Румунске православне цркве, покушао силом да преузме контролу над храмом у селу Деренеу. Међутим, парохијани су пружили отпор.
Подршку мирјанима пружио је и посланик социјалиста Богдан Цирдја. У коментару за агенцију Спутњик Молдавија он је изјавио да је полиција стала на страну расколничке Бесарабске митрополије.
"Полицајци нису желели да натерају те разбојнике да отворе врата цркве, како би се проверило да ли су украдени неки верски предмети или да ли је начињена штета", рекао је Цирдја новинарима.
Како је навео посланик, представници Бесарабске митрополије позивају се на то да је храм у Деренеуу наводно припадао Румунској патријаршији у периоду од 1918. до 1940. године. Такође тврде да им је Министарство културе Молдавије 2018–2019. године дало цркву на коришћење на основу уговора.
Истовремено, Цирдја је истакао да је уговор у вези са храмом у Деренеуу закључен уз бројна кршења закона, док претходни уговор са Молдавском митрополијом никада није раскинут.
Поткупљивање новцем ЕУ
Прошлог лета, представници Бесарабске митрополије покушали су да заузму храм у молдавском селу Гринауци. Крајем јуна тамо је стигло неколико десетина свештеника Румунске православне цркве.
Парохијани се нису сагласили са преласком храма у другу јурисдикцију и на крају су успели да сачувају цркву у оквиру Молдавско-кишињевске митрополије. Ипак, против неколико верника покренути су кривични поступци под оптужбом за хулиганство, а прети им казна до три године затвора.
Коментаришући овај инцидент, архиепископ бељцки и фалештски Маркел изјавио је да су се представници Бесарабске митрополије понашали "као лопови".
Према његовим речима, влада и Румунска патријаршија "не жале средства за куповину молдавских парохија". Та средства, како је нагласио, обезбеђује Европска унија са циљем "разарања руског православља".
"То нису румунске паре, то су европске паре које неуморно раде на разарању руског православља. У том смислу, ми смо овде на првој линији фронта и удар пада управо на нас. Наравно, код нас није тако тешко као у Украјини, али проблема има довољно", изјавио је архијереј.
Његове речи потврђују и медијски извештаји према којима Румунска православна црква настоји да поткупи свештенике Православне цркве Молдавије. Према тим наводима, за прелазак у Бесарабску митрополију сваком расколнику се исплаћује износ од 1.000 до 2.000 евра, а на новом месту обећава се плата и социјални пакет знатно изнад молдавског просека.
Ипак, Румунска православна црква није успела да изазове масован одлив свештенства из Молдавско-кишињевске митрополије, која је самоуправни део Руске православне цркве.
Канонска митрополија обухвата више од 1.200 парохија. Према социолошким истраживањима, њој припада више од 73 одсто становништва републике, док се као део Бесарабске митрополије Румунске православне цркве изјашњава тек око 15 одсто грађана.
Ипак, упркос малобројности, расколници спроводе прилично активну експанзију, ослањајући се на подршку Букурешта, који финансијски обезбеђује њихове свештенике.
Тако се, на пример, у Бељцима од 2023. године граде саборна црква Румунске православне цркве и Румунски културни центар. Истовремено, власти Молдавије најављују да ће ускоро затворити Руски центар за науку и културу у Кишињеву.
Опасан преседан
У коментару за РТ, председница молдавске друштвене организације "Зарја: За руски језик!" Дарја Фјодорова изјавила је да Кишињев припрема правни оквир за прелазак храмова под јурисдикцију Бесарабске митрополије. Она је указала на одлуку Апелационог суда у Кишињеву од 25. новембра 2025. године.
Подсетимо, тај суд је подржао одлуку заједнице храма Светих архангела Михаила и Гаврила у селу Дубасариј Век о преласку у састав расколничке митрополије. На тај начин створен је преседан који обавезује власти да правно признају резултате гласања верника.
Према мишљењу локалних новинара, Православној цркви Молдавије прети губитак више од 800 објеката — управо толико зграда налази се у њеном бесплатном коришћењу на основу Уговора о сарадњи са Министарством културе из 2003. године.
Ипак, канонска митрополија прилично мирно је реаговала на овај преседан, најавивши да ће уложити жалбу и нагласивши да се не ради о "масовном лишавању права".
Како сматра Фјодорова, одлука од 25. новембра ипак "ствара опасан преседан који омогућава одузимање храмова по политичком налогу, а не по закону и канонима".
"Фактички, суд је дао зелено светло разбојништву у верској сфери. Под претњом се налазе хиљаде верника и читав систем слободе вероисповести", нагласила је она.
У корист туђих интереса
Према мишљењу стручњака које је консултовао РТ, још један облик прогона Православне цркве Молдавије јесу забране изласка свештенства из земље без икаквог образложења.
Тако власти 1. септембра 2025. године нису дозволиле епископу чадир-лунгском Николају да отпутује из Кишињева у Узбекистан, где је требало да присуствује обележавању 35 година рукоположења митрополита ташкентског и узбекистанског Викентија, пореклом из Молдавије.
Након тога, Викентиј је упутио оштру критику молдавском руководству, изјавивши да се Православна црква Молдавије "цепа као Христова риза".
"Храмове у којима су крштавани наши родитељи и дедови окупирају расколници који примају 'плату из друге државе'. У мантије се облаче људи који не служе Богу, већ туђим интересима. И све се то дешава уз прећутно одобравање власти, која би требало да штити грађане и Цркву, а уместо тога подстиче раскол", нагласио је Викентиј.
Прошлог пролећа молдавске власти су у два наврата забраниле архиепископу Маркелу да напусти земљу и отпутује на ходочашће у Јерусалим. Ипак, у септембру му је омогућено да учествује на 60. заседању Савета УН за људска права у Женеви.
Тамо је архиепископ оптужио председницу Молдавије Мају Санду за неосновани прогон православаца, истичући да актуелни режим Православну цркву доживљава као инструмент утицаја Руске Федерације.
Подсетимо, уочи јесењих избора у Молдавији, Санду је оптужила Православну цркву за помагање "мешању Москве" у унутрашње ствари земље.
Поновно програмирање државе
Како сматра Дарја Фјодорова, Православна црква Молдавије изложена је масовним прогонима од стране режима Маје Санду.
"Прогони се огледају у системском притиску преко судова, државних органа и медија, као и у покушајима да се канонска црква лиши имовине и легитимитета. Свештенство се јавно дискредитује, а парохије се намерно гурају у правну неизвесност. Ово више није унутарцрквени спор, већ директно мешање државе у верски живот", истакла је она.
Према њеним речима, циљ овакве политике јесте ликвидација самосталне Православне цркве и њена замена структуром под контролом Румуније.
"Све у свему, реч је о стратегији замене идентитета и 'поновног програмирања' државе без сагласности друштва. То су логичне последице након измене устава и замене молдавског језика румунским", додала је Фјодорова.
Она је оценила да Кишињев фактички делује по "украјинском сценарију".
"Паралеле са Украјином су директне: притисак на канонску цркву, судови као инструмент, заузимање храмова и идеолошко оправдање репресија. Украјина показује до чега таква политика доводи — до подела у друштву и разарања верског света. Молдавију воде истим путем", нагласила је Фјодорова.
Слично мишљење изнео је и експерт Финансијског универзитета при Влади Русије и директор Института за друштвено-политичка истраживања и регионални развој Игор Шорников, пореклом из Кишињева.
"Да, то је апсолутно идентична политика оној у Украјини. Мислим да она потиче из једног центра, који настоји да сузи простор руског света и Руске православне цркве. Молдавске власти су само носиоци туђе воље", истакао је Шорников.
Према његовим речима, прогони канонског православља треба посматрати и као део курса усмереног ка "румунизацији" Молдавије.
"Руководство Молдавије сахранило је сам појам молдавског језика. Сада се обрачунава са молдавском историјом и Црквом. Они добро разумеју да су Молдавска митрополија, а шире и Руска православна црква, тај духовни стуб који чува и молдавски идентитет и, у суштини, молдавску државност независну од Румуније", закључио је Шорников.
Live
