Несташица лекова у ЕУ: У Немачкој нема 408, а у Италији чак 3.000 медикамената

Бројне земље Европске уније суочиле су се са несташицом лекова у апотекама у јеку сезоне грипа и респираторних инфекција која је крајем прошле и почетком ове године већа него претходних.

Недостају неки основни медикаменти, попут антибиотика амоксицилина, сирупа за кашаљ, парацетамола за децу, лекова за регулисање крвног притиска, а као најчешћи разлози наводе се отежани ланац снабдевања, али и више цене енергената због којих су неке фармацеутске компаније смањиле обим производње.

У Белгији је, тако, пријављена несташица готово 300 лекова, у Немачкој 408, Аустрији више од 600, а у Италији чак 3.000, мада се неки медикаменти појављују на више места под различитим именом, преноси "Политико" податке истраживања које је обавило удружење апотека.

Подаци су прикупљени из 29 европских земаља, укључујући и Турску, Норвешку, Северну Македонију, чак и тзв. Косово, и у њему се наводи да је готово четвртина земаља пријавила несташицу више од 600 лекова, а двадесет одсто између 200 и 300.

Осим што је несташица, како се наводи у чланку, кумовала јој је неуобичајено јака сезона грипа која је знатно подигла потражњу за лековима, а узроци су у инфлацији и енергетској кризи.

Прошле године, "Центријент фармацеутикал", холандски произвођач активних фармацеутских компоненти, саопштио је да је смањио производњу за 25 одсто у односу на 2021. годину због високих цена струје. У децембру, другог произвођача из исте земље "Иноџенерикс" спасла је влада, пошто су прогласили банкрот, како би фабрика остала отворена.

Један од највећих произвођача лекова у Европи "Сандоз" суочава се са недостатком сировина и ограничењем производних капацитета, па иако тренутно успева да задовољи потребе тржишта, али се суочавају са изазовима, како је то у изјави за "Политику" описао портпарол компаније.

Поједине земље, попут Румуније, увеле су забрану извоза одређених медикамената, или, попут Белгије, усвојиле пропис који омогућава влади да забрани извоз лекова у случају потребе.

Европска комесарка за здравство Стела Киријакидес критиковала је владу своје земље, Грчке, због сличне забране наводећи да такви државни прописи угрожавају европско тржиште и спречавају да лекови стигну до земаља чланица којима су потребни.

Холандија најављује закон по којем ће продавци морати да имају шестонедељне залихе лекова у својим магацинима, а сличан пропис разматра да усвоји и Шведска.

ЕУ има административно тело, недавно оформљено под окриљем Европске агенције за лекове (ЕМА), основано управо са циљем да у случају несташице медикамената реагује и на тржишту обезбеди довољне количине за државе чланице.

Међутим, ЕМА је на састанку прошле недеље одлучила да не препоручи Европској комисији да несташицу амоксицилина прогласи "великим догађајем", што би подразумевало покретање одређених механизама, како би се кризна ситуација што пре решила.

Надлежна за сектор здравства у Европској комисији Сандра Галина изјавила је да несташице нису велике и да су доступни заменски лекови.

С друге стране из организације "Лекови за Европу" поручују да уколико је достигнут пик у потражњи за лековима, снабдевање ће ићи брзо и испражњени рафови биће попуњени, али уколико то није случај, и повећана потражња се настави, то неће бити добар сценарио.