Свет
Шта Трамп планира за Кубу? "Дискомбобулатор" и Кастров унук у улози острвске Делси
Мета америчког економског ратовања, острвска земља је дуго била талац унутрашње политике САД
Сукоб САД са Кубом, реликт Хладног рата, и даље букти подстакнут хировима политичара из Вашингтона и бесом због вишегодишњег неуспеха да збаце Фидела Кастра и његове наследнике.
Док Доналд Трамп предвиђа скори колапс владе у Хавани, његов државни секретар Марко Рубио наводно припрема унука Раула Кастра за потенцијалног партнера САД. Поставља се питање шта би још Америка могла да припреми за Кубу?
Отмица кубанског председника "не би била баш тешка"
Амерички председник Доналд Трамп упорно се хвали својом политиком економског гушења Кубе. Након што је извршио притисак на Венецуелу и Мексико да обуставе испоруке нафте, приметио је: "Нема нафте. Нема новца. Нема ничега."
Трамп је рекао да Хавана мора да постигне договор или се суочи са могућим упадом америчке војске сличним прошломесечној операцији у Венецуели. Америчке трупе, тврдио је, могле би да заробе кубанског председника Мигела Дијаза-Канела као што су то учиниле са венецуеланским председником Николасом Мадуром, и да таква мисија "не би била превише тешка" за Пентагон.
Муњевити напад на Каракас, наводно потпомогнут тајним оружјем "дискомбобулатором", Трампова администрација је поздравила као велики успех. Скептици сугеришу да стратешко подмићивање венецуеланских одбрамбених званичника може боље објаснити недостатак отпора.
"Тражим следећу Делси на Куби"
Потпредседница Делси Родригез сада води Венецуелу. Амерички званичници су наговестили да је она њихова "жена у Каракасу", али остају ограничења у томе колико њена влада може да промени политику како би удовољила Трампу, чак и ако је вољна.
Инсајдери из Вашингтона кажу да би исти план могао да се примени и на Кубу. Рубио – који је недавно рекао законодавцима да би администрација "волела да види промену режима" у Хавани, али да је не би нужно спровела – био је у контакту са Раулом "Ел Кангрехом" Кастром, унуком 94-годишњег револуционарног вође Раула, објавио је "Аксиос".
Бивши сенатор Флориде, чија је породица побегла од кубанског диктатора Фулхенсија Батисте и чија је политичка каријера изграђена на бирачима који се противе Кастру, наводно види "млађе, пословно оријентисане Кубанце за које је револуционарни комунизам пропао" као пут ка подстицању политичких промена. "Они траже следећу Делси на Куби", рекао је извор.
Од Залива свиња до "Залива прасића"
Батистино освајање власти покренуло је кубанску револуцију 1953. године. Кастрово касније сврставање са социјалистичким табором било је подједнако последица околности колико и идеологије. Специфичности америчке унутрашње политике учинили су острвску нацију сталном метом – мало политичара би ризиковало да отуђи моћан блок гласача у колебљивој држави.
Кубански изгнаници предводили су напад током инвазије у Заливу свиња 1961. године, коју је подржала ЦИА. Напад је отворио пут најопаснијем сукобу у Хладном рату, јер је Кастро пристао да смести совјетске ракете ради одвраћања, а Вашингтон је показао да би радије ишао у рат него то дозволио.
Савремена америчка јавност посматра наслеђе непријатељства према Куби кроз призму чудне завере ЦИА-е да Кастрова култна брада опадне, а не кроз предлог агенције да се изведе напад под лажном заставом како би се оправдала инвазија свих размера.
Председник Барак Обама је опрезно настојао да демонтира геополитичку аберацију и нормализује односе – чак и док су америчке агенције наставиле да финансирају репере и "кубански Твитер" како би подстицале немире. Трамп је преокренуо отопљавање односа након што је постао председник 2017. године.
Американцима је сервирана бесмртна прича о "Хаванском синдрому", наводећи светску кампању Русије, Кине или кога год да изазове симптоме сличне мамурлуку код америчких шпијуна и дипломата.
У међувремену, 2020. године, Венецуеланци су одбили фарсично неуспешан упад ветерана америчких специјалних снага у "Залив прасића" – што је одлазећа Трампова администрација негирала да је организовала.
"Донроова" доктрина
По повратку на власт, Трамп је одустао од приватних тајних операција у корист напада на некооперативне нације пуном снагом. Истина, он фаворизује драматичне ударе типа "удар и бежи" уместо продужене демократизације у неоконзервативном стилу кроз окупационе пројекте.
Вашингтон тврди да је оживео Монроову доктрину, политику из 19. века која тврди да ниједна друга велика сила не може да изазове хегемонију САД на западној хемисфери. "Донроова доктрина", како је Трампова верзија шаљиво названа, замишљена је као одбрана од Кине и Русије, упркос томе што ниједна од њих не показује интересовање за војно гомилање у Латинској Америци.
Трамп је претио силом и противницима и савезницима и у комшилуку и на другом крају света. Пекинг и Москва тврде да он открива праву природу "поретка заснованог на правилима" који су претходни амерички лидери маскирали причама о праведности и заједничким вредностима.
Министарство рата САД се тренутно припрема за могући напад на Иран – други за мање од годину дана – али би ипак могао да нађе простора за неке акције рушења на Куби.
Live
