Озрачени творови и шпијунске бабароге: Успон, пад, поновни успон (и пад?) "хаванског синдрома"

Ових дана, у западним медијима је почела да се појављује нова прича о Русима који ударају директно у мале сиве ћелије. Овога пута, међутим, није реч о руској "пропаганди", већ о нечему што делује као да је изашло из филмовима о Џејмсу Бонду — такозваном хаванском синдрому.

Хавански синдром, међутим, не датира из времена Хладног рата. Агент ЦИА коме су се 2016. наизглед спонтано јавиле потешкоће попут звоњаве у ушима, хроничних главобоља и "трајних психофизиолошкх оштећења" узима се за први случај онога што ће затим постати кишобран термин за било какве необјашњиве тегобе америчких и канадских званичника и обавештајаца у иностранству.

Чињеница да су симптоми који се приписују "хаванском синдрому" превише разнолики да би се могли приписати једном те истом узрочнику, али и то да лекари појаву неких од сличних симптома неретко не могу објаснити ни међу обичним становништвом, није спречило многе америчке званичнике да својевремено упиру прст у Русе (или Кинезе, по потреби).

Ипак, Центар за спречавање и контролу болести Министарства здравља САД је 2019. године истакао горе наведено у свом коначном извештају након трогодишње студије, а, како је пренео "Вашингтон пост" у марту прошле године, до истог закључка је дошла и обавештајна заједница САД (након што је потрошила стотине хиљада долара на зрачење афричких творова радио таласима).

Упркос свему томе, Си-Би-Ес-ов програм "60 минута", "Инсајдер" и немачки "Шпигл" долазе до сасвим супротног закључка након сопствене истраге, у којој за хавански синдром криве Главну обавештајну управу Руске Федерације (ГРУ), односно јединицу 29155 - бабарогу Запада којој се приписују најразличитије активности дестабилизације. 

Докази на које се ова три медија позивају јесу наводна близина руских агената америчким званичницима који су сматрали да пате од хаванског синдрома, и тврдња да су чланови дотичне јединице 29155 наводно добили награду за рад при развоју "несмртоносног акустичног оружја".

Оваква (ново)хладноратовска фантазмагорија не би била потпуна без тврдње да се "хавански синдром" није појавио 2016. године, већ 2014, односно након што је становништво Крима гласало за сједињење са Руском Федерацијом након државног удара у Кијеву.

Аналитичар: Форсирање наратива да Русија стоји иза "хаванског синдрома" може да има последице по САД

Да иронија буде већа, непуних месец дана пре него што ће три поменута медија изаћи у јавност са својом истрагом, Часопис Америчке медицинске асоцијације је објавио резултате две студије које је координисао Национални институт за здравље, још једна агенција Министарства здравља САД — и ниједна није могла да примети неуролошке, односно физиолошке разлике између америчких званичника који су тврдили да пате од хаванског синдрома и припадника контролне групе.

Научници Националног института за здравље, који су истакли да је њихово скенирање пацијената било прецизније и контролна група боље усклађена са циљном групом него у претходним студијама, својим пацијентима нису дијагностиковали трауматске повреде или потрес мозга.

Уместо тога, напоменули су да сви такозвани "функционални неуролошки поремећаји" често могу бити узроковани стресом.

У званичном одговору за Си-Би-Ес поводом новог истраживања, кабинет директора Националних обавештајних служби је истакао да је "већина обавештајних агенција закључила је да је мало вероватно да је противник из иностранства одговоран за пријављене случајеве аномалних здравствених инцидената (АХИ)".

Такође се наводи да најранији пријављени случајеви таквих инцидената, на основу којих је америчка обавештајна заједница формирала свој првобитни став о овом питању, нису били поткрепљени накнадном медицинском и техничком анализом.

"У светлу тога, као и доказа који не указују на страног противника, узрочни механизам или јединствене синдроме повезане са АХИ, америчке обавештајне агенције процењују да су симптоми које је пријавило америчко особље вероватно резултат фактора који нису укључивали страног противника", закључује се у саопштењу.