Свет
Украјински амбасадор у Берлину: Кијев жели да преговара о свом нуклеарном статусу
Украјина жели да добије нуклеарно оружје због безбедносних гаранција, каже Алексеј Макејев
Амбасадор Украјине у Немачкој Алексеј Макејев рекао је да Кијев жели да започне дискусију о нуклеарном статусу Украјине, али је додао да нема "готов предлог" како би то могло да изгледа.
"Нисмо добили пуну безбедносну подршку од САД, Уједињеног Краљевства и других нуклеарних сила према Будимпештанском меморандуму. Био је то лош сигнал за све земље света које су схватиле да их у ствари само нуклеарно оружје може спасити од напада таквог агресора. Зато желимо да започнемо ову дискусију. Немам готов предлог за вас, како би то могло да изгледа", рекао је Макејев у интервјуу за "Дојче веле".
Некадашњи званичник Пентагона Мајкл Рубин раније је изјавио да би Украјину требало нуклеарно наоружати након рата с Русијом, без обзира да ли ће бити чланица НАТО, или не.
Рубин, који је и један од лидера америчког института у којем је почасни члан Дик Чејни, некадашњи потпредседник САД, наводи да ако свет дозволи Русији да остане унитарна држава и ако допусти да "Путинизам" преживи Путина, онда Украјини треба дозволити да одржи сопствено нуклеарно одвраћање.
"Нуклеарно наоружана Украјина нужно не подрива садашњу заједницу неширења. Руски лидери су више пута претили да ће употребити нуклеарно оружје. Свакако, то што то чине одражава и слабост и очај", написао је он у тексту под називом "Украјини је потребно нуклеарно оружје након руског рата".
Он наводи да ће се стручњаци за контролу наоружања вероватно жалити на његов предлог и додаје да они пречесто стављају теорију одвраћања изнад реалности претње.
Украјина је 1994. потписала Будимпештански меморандум, одрекавши се треће највеће светске залихе нуклеарног оружја у замену за обећање других земаља потписница да ће је чувати.
У јесен 2022. године, заменик шефа руске делегације на састанку Првог комитета Генералне скупштине УН Константин Воронцов рекао је да "Русија није претила и да не прети Кијеву нуклеарним оружјем". Према његовим речима, у исто време, изјаве Кијева о могућности ревизије ненуклеарног статуса Украјине, што би значило покушај набавке нуклеарног наоружања на штету Споразума о неширењу нуклеарног оружја (НПТ), изазвало је озбиљну забринутост.
Воронцов је навео и да Кијев дуги низ година није поштовао "обавезе из Будимпеште, нити Будимпештански меморандум", према његовим речима, и САД и њени партнери, бесцеремонално се мешајући у послове Украјине и занемарујући њен суверенитет.
У јуну 2022. бивши министар спољних послова и бивши министар одбране Пољске, члан Европског парламента Радослав Сикорски је рекао да Запад има право да снабдева Украјину нуклеарним оружјем. Касније, већ у августу, Александар Трофимов, представник руске делегације на Конференцији за преглед НПТ, рекао је да би набавка нуклеарног оружја прекршила обавезе Украјине према НПТ-у и грубо нарушила режим нуклеарног неширења.
Андреј Белоусов, заменик шефа руске делегације на овој конференцији, приметио је да су оптужбе на рачун Русије за кршење Будимпештанског меморандума неодрживе и да је његова "правна основа" подривана пре 2014. године.
После распада СССР-а, Кијев је наследио значајан нуклеарни арсенал. Међутим, 1994. године Украјина, Русија, САД и Британија потписале су Будимпештански меморандум, који је служио као међународни споразум о безбедносним гаранцијама у вези са приступањем Украјине Уговору о неширењу нуклеарног оружја. У складу са споразумом, нуклеарни арсенал на територији Украјине је елиминисан, а нуклеарне силе су се обавезале да гарантују безбедност Кијева.
У фебруару 2022., украјински председник Владимир Зеленски је на Минхенској конференцији најавио да ће покренути преговоре између учесника меморандума. Затим је рекао да ће, ако се они не одрже или ако због тога не буду обезбеђене безбедносне гаранције за Кијев, "Украјина имати пуно право да верује да Будимпештански меморандум не функционише и да ће све пакетне одлуке из 1994. бити доведене у питање".
