
Израелски закон о смртној казни на удару критика: Ратни злочин, дискриминаторски...

Нови израелски закон који омогућава погубљење Палестинаца осуђених за тероризам због смртоносних напада, али не и јеврејских екстремиста оптужених за сличне злочине, представљао би ратни злочин ако буде усвојен, рекао је високи комесар УН за људска права Фолкер Тирк.
Тирк је рекао да закон "очигледно није у складу са обавезама Израела према међународном праву, укључујући и оно које се односи на право на живот". Додао је да закон "изазива озбиљну забринутост због кршења правног поступка, дубоко је дискриминаторски и мора бити одмах укинут".
"Његова примена на дискриминаторски начин представљала би додатно, посебно тешко кршење међународног права. Његова примена на становнике окупиране палестинске територије представљала би ратни злочин", рекао је Тирк.
Закон, који је у понедељак усвојио израелски Кнесет, суочио се са таласом критика европских лидера и група за људска права.
"Закон о смртној казни у Израелу је веома забрињавајући за нас у ЕУ", рекао је портпарол ЕУ Ануар Ел Ануни. "Ово је јасан корак уназад – увођење смртне казне, заједно са дискриминаторном природом закона."
#Israel: Statement by the Spokesperson on the Death Penalty Bill The Death Penalty Bill approved by the security committee of the Israeli Parliament is deeply concerning. The European Union opposes capital punishment in all cases and under all circumstances.
— Anouar El Anouni 🇪🇺 (@AnouarEUspox) March 24, 2026
Немачка, традиционално један од најближих савезника Израела у Европи, саопштила је да не може да подржи закон.
"Одбацивање смртне казне је основни принцип немачке политике. Такав закон би се вероватно примењивао искључиво на Палестинце на палестинским територијама", навео је портпарол владе Стефан Корнелијус у саопштењу.
Закон чини смртну казну подразумеваном за Палестинце на Западној обали коју је окупирао Израел, а које је војни суд прогласио кривима за смртоносне нападе који су проглашени за тероризам.
Према закону, осуђени на смрт били би смештени у посебном објекту без посета осим овлашћеног особља, а правне консултације би се обављале само путем видео-линка. Погубљења би се извршавала у року од 90 дана од изрицања пресуде.

Израел је ретко користио смртну казну, примењујући је само у изузетним случајевима. Нацистички ратни злочинац Адолф Ајхман био је последња особа која је погубљена, 1962. године.
Министар националне безбедности, Итамар Бен-Гвир, један од највећих присталица закона, више пута је носио значку у облику омче, која симболизује погубљења према закону.
Одбор за безбедност је унео неке амандмане на закон, који је прошле недеље прошао прво гласање. Израелски јавни емитер, КАН, известио је да ће се погубљења извршавати вешањем.
Ова мера би омогућила судовима да изричу смртну казну без захтева тужилаца и без потребе за једногласношћу, већ би уместо тога дозволила одлуку простом већином.
Војни судови на окупираној Западној обали такође би били овлашћени да изричу смртне казне, а министар одбране би могао да поднесе мишљење.
Адам Кугл, заменик директора организације "Хјуман рајтс воч" за Блиски исток, рекао је: "Израелски званичници тврде да је изрицање смртне казне питање безбедности, али у стварности то учвршћује дискриминацију и двостепени систем правосуђа, што су оба обележја апартхејда."
"Смртна казна је неповратна и окрутна. У комбинацији са строгим ограничењима жалби и роком извршења од 90 дана, овај закон има за циљ да брже и уз мање контроле убије палестинске притворенике", додао је.
Из "Оксфама" су поручили да је закон "ужасавајући чин насиља" и да Израел крши међународно право.
"Овај нови закон ефикасно осигурава да ће се смртна казна у Израелу примењивати само на Палестинце, чак и док је илегална израелска окупација у последње време доживела пораст координисаних напада и погубљења Палестинаца од стране досељеничких милиција и војске", наводе активисти и подсећају да "Израел држи више од 9.000 Палестинаца у својим затворима – многе незаконито и подвргнуте нехуманим условима, гладовању и мучењу као државној политици."
У Израелу, закон се већ суочава са правним изазовима. Неколико израелских група за људска права и три посланика поднели су петиције Врховном суду тражећи да буде поништен.



