Три часне сестре побегле из старачког дома, обиле манастир, па одлазе код – папе

Три часне сестре из Аустрије, Бернадета (89), Рита (82) и Регина (87), које су прошле јесени побегле из дома за старе како би се вратиле у свој самостан у замку надомак Салзбурга, ускоро би могле да отпутују у Рим и лично изнесу свој случај пред папу – док Ватикан све отвореније нагиње одлуци да им дозволи да тамо и остану. 

Оне су у септембру прошле године, уз помоћ бивших ученика и присталица, практично провалиле у свој самостан, из којег су претходно биле премештене у дом за старе. Њихова одлука изазвала је велику пажњу јавности и поделила црквене и друштвене кругове.

У средишту спора је оптужба да су прекршиле "завет послушности", након што су напустиле установу у коју су биле смештене 2023. године. Њихов старешина Маркус Грасл тврдио је да самостан више није безбедан за њих због бројних степеница и услова које је оценио као превише ризичне за старије особе.

Освета часних сестара: Ватикан их прогнао у старачки дом, оне окупирале манастир у Аустрији

Међутим, часне сестре одбацују такве тврдње и инсистирају да су у дом пребачене против своје воље. Њихова порука је јасна: желе да остатак живота проведу и умру, у свом самостану у замку Голденштајн, позивајући се на црквено начело – завет трајног боравка.

Док коначна одлука још није донета, Дикастеријум за наук вере, кључни ватикански орган за питања дисциплине, наводно је склон да подржи њихов останак. Истовремено, планира се њихов одлазак у Рим у наредним месецима, где би могле да се сусретну са папом Лавом Четрнаестим. Тај потез се у црквеним круговима тумачи као сигнал да се спор приближава разрешењу.

Сестре су се већ обратиле папи, који и сам потиче из августинског реда, али није познато у којој мери се лично укључио у случај. Ипак, извори из Ватикана тврде да је упознат са њиховом ситуацијом.

Њихов пут у Рим биће омогућен захваљујући донацији анонимних добротвора, а током пута ће их пратити медицинско особље. За саме сестре, које никада нису биле у Ватикану, то ће бити посебан догађај.

У међувремену, три монахиње су стекле велику подршку јавности, посебно на друштвеним мрежама, где су објављивале снимке из свакодневног живота како би показале да су способне да остану у самостану. Управо та видљивост помогла је да њихов случај не падне у заборав.

Ипак, крајем прошле године, на захтев Ватикана, смањиле су активности на мрежама, уз образложење да би то могло да допринесе повољнијем исходу.

Окупација манастира, па победа: Побуна времешних монахиња за које систем није био спреман

У писму које су упутиле Ватикану, жалиле су се на третман који су имале од стране старешине и фондације која управља самостаном заједно са надбискупијом Салзбурга. Одговор који су добиле указује да Ватикан тражи "праведно, хумано и одрживо решење", али и да од њих очекује "унутрашњи мир и повлачење".

Сестре, међутим, поручују да без подршке јавности не би имале шансу.

"Без пажње медија биле бисмо беспомоћно изложене самовољи и безобзирности", навеле су раније.

Њихов случај сада превазилази личну судбину три жене – и постаје симбол сукоба између институционалне дисциплине и личне воље, чак и унутар зидина цркве.