
Фаражов хуманитарни лет под лупом: Лабуристи траже одговор о сумњивом путовању

Лабуристичка партија затражила је од Најџела Фаража да објасни како је проценио трошак свог повратног пута на Малдиве приватним авионом на свега 25.000 фунти, иако, према јавно доступним подацима о чартер летовима, такво путовање кошта много више.
Фараж је најпре дводневни пут пријавио као донацију вредну 12.500 фунти, да би касније тај износ у регистру интереса повећао на 25.000. Лет је, према пријави, финансирао Кристофер Харборн, тајландски инвеститор и један од највећих донатора Реформистичке странке, који је тој партији дао више од 12 милиона фунти.
Проблем за Фаража није само у томе што је користио приватни авион човека чије се име веже за огромне политичке донације, већ и у томе што су лабуристи одмах отворили питање: да ли је вредност те услуге намерно приказана далеко испод тржишне цене?

Председница Лабуристичке партије Ана Терли у писму Фаражу навела је да се, према јавно доступним подацима о летовима, ради о тури дугој око 11.000 миља, са више од 23 сата лета, на авиону чији се чартер на специјализованим сајтовима оглашава за најмање 11.500 долара по сату. Када се томе додају трошкови посаде, горива, освежења и остали оперативни издаци, тешко је, поручују лабуристи, објаснити како је читав аранжман могао да вреди свега 25.000 фунти.
И ту прича из сфере путних трошкова прелази у много озбиљнију политичку зону: пријављивање донација, погодности и стварне вредности услуга које политичари добијају од богатих спонзора.
Фараж се бранио тврдњом да је реч о "хуманитарној мисији", наводећи да је желео да скрене пажњу на положај домородачког становништва са острва Чагос, народа чије су породице шездесетих година уклоњене са острва и који данас траже право повратка. Али ни тај аргумент није прошао без подсмеха критичара: пут се завршио на Малдивима, јер Фараж није ни добио дозволу да стигне на острва Чагос.
То је, заправо, додатно појачало утисак да је читава епизода више личила на политички перформанс него на озбиљну мисију. Посебно јер се све дешава у тренутку када Фараж покушава да својој странци да тежину националне политичке алтернативе, а противници га подсећају да иза антиелитистичке реторике стоји врло удобна мрежа богатих донатора, приватних авиона и луксузних аранжмана.
Харборн се, иначе, не повезује само са авионом којим је Фараж путовао на Малдиве, већ и са другом летелицом којом је група активиста са Чагоса пребачена у Шри Ланку, одакле су даље кренули ка архипелагу бродом. Ни он раније није одговарао на питања да ли је власник тих авиона.
За Фаража је проблем двострук: прво, зато што га противници сада приказују као политичара који не живи онако како говори. И друго, зато што се отвара непријатно питање да ли је пријављена вредност донације била "поштена и разумна", како налажу смернице британске изборне комисије.
Кад политичар гради каријеру на причи да говори у име заборављених и презрених, свака фотографија луксуза носи двоструку цену. А кад се уз то испостави да је и рачун можда био сумњиво низак, проблем више није само авион, него поверење.




