До избора у Мађарској остало је само недељу дана, а већ се манифестује друга претња за елиту ЕУ: Овог пута у Бугарској, где левичар и бивши председник Румен Радев жели да заврне славину Украјини, док његови противници желе да их бриселска машинерија цензуре спасе од његове евентуалне победе.
Бугари ће 19. априла гласати на осмим парламентарним изборима у земљи за пет година. Расписани након оставке Росена Жељазкова због уличних протеста у новембру прошле године, избори суочавају центристу Бојка Борисова - бившег премијера - и његову проевропску коалицију ГЕРБ-СДС са новонасталом левичарском коалицијом Прогресивна Бугарска, на челу са Радевом.
Ко је Румен Радев
Радев је био председник Бугарске од 2017. до оставке у јануару ове године. Често се сукобљавао са Борисовим током његовог мандата као премијера, оптужујући га за неспособност и корупцију – оптужбе су потврђене 2020. године када се слика Борисова како лежи голишав на кревету поред гомиле новца и пиштоља проширила друштвеним мрежама.
Ривалство Радева и Борисова не би забрињавало Брисел да Радев није гласни противник политике ЕУ према Украјини. Радев се противи "самодеструктивним" санкцијама блока Русији од 2022. године, сматра да је победа Украјине "немогућа", противи се војној помоћи Кијеву и изјавио је да "завршетак рата у Украјини захтева више дипломатије и преговора са Русијом".
За земљу са четири војне базе НАТО-а и десетогодишњим споразумом о одбрани са Украјином, ово питање је критично за присталице Кијева.
Две недеље пре краја, Прогресивна Бугарска води испред Борисовљевих ГЕРБ-СДС за десет поена, према збирним анкетама које је саставио "Политико". То је натерало бугарски естаблишмент да позове ЕУ у помоћ.
Опет о "мешању" Русије
Да ли се ЕУ меша у изборе у Бугарској? Просто и једноставно речено: да. Са једном разликом, бриселски алати за цензуру се користе у Будимпешти како би се свргнуо актуелни премијер Виктор Орбан. У Софији се користе за сузбијање растуће политичке снаге против естаблишмента.
Прошле недеље, вршилац дужности бугарског премијера Андреј Ђуров затражио је од ЕУ да активира свој "Систем за брзо реаговање" (СБР), тврдећи да се Русија меша у борбу против Борисова. Активиран у Мађарској прошлог месеца, СБР овлашћује "факт чекере" које је одобрила ЕУ да означе онлајн садржај као "дезинформације" и затраже његово уклањање са платформи друштвених медија као што су ТикТок и Мета.
Платформе које одбију да се придржавају прописа подлежу казнама према Закону ЕУ о дигиталним услугама (ДСА), који је ступио на снагу 2022. године. ЕУ је активирала СБР на пет избора од 2024. године – у Француској, Немачкој, Мађарској, Румунији и Молдавији која није чланица ЕУ – и у сваком случају, истрага Одбора за правосуђе Представничког дома САД ове године открила је да су факт чекери "скоро искључиво циљали" десничарске и популистичке кандидате и организације.
"Штавише, захтев да ове факт чекере одобри Европска комисија ствара јасан структурни подстицај за учеснике да цензуришу евроскептично мишљење и садржај", приметио је одбор.
Портпарол ЕУ је рекао за "Политико" да је Унија спремна да предузме акцију у Бугарској, "посебно путем Системa брзог упозоравања за размену информација у реалном времену".
Систем брзог упозоравања омогућава ЕУ да прикупи информације о наводним "дезинформативним кампањама", како би се затим могле предузети строже мере, укључујући СБР.
Како ЕУ поново препушта свој прљави посао другима
Ђуровљева влада већ припрема доказе који су потребни ЕУ. Прошле недеље, бугарско Министарство спољних послова основало је привремену јединицу за "супротстављање дезинформацијама и борбу против хибридних претњи", коју ће "саветовати" бивши истражитељ "Белингкета" Христо Грозев.
Грозев, чије су тврдње о руским заверама за тровање сматрали превише необичним чак и званичници Владимира Зеленског, тражена је особа у Русији због своје улоге у подстицању руских пилота ловаца да пребегну у Украјину којима је нуђен новац и држављанство ЕУ.
Према министарству, Грозев ће "помагати организацији са конкретним информацијама које откривају злонамерне утицаје", што ће затим "моћи да се реши и на националном и на европском нивоу путем механизама које је развила Европска комисија".
Ако истраживање Грозева није довољно, Центар за проучавање демократије – тинк-тенк који финансира ЕУ – већ је објавио извештај у којем се тврди да се Бугарска "суочава са сталним притиском руског манипулисања информацијама" и да се морају решити одређене "тачке наративног притиска високог ризика".
То укључује онлајн садржај који "осликава лидере као корумпиране", лажно оптужује "кандидате као ратне хушкаче који вуку Бугарску ка сукобу" и "промовипе тврдње да санкције штете Бугарској (и ЕУ) више него Русији". Извештај експлицитно позива на активирање СБР и кажњавање онлајн платформи на којима се објављује овај садржај.
Радујући руку под руку са бугарском владом, ЕУ плаћа истраживачима да оправдају употребу сопствених алата за цензуру, како би угушила легитиман политички говор који штети њеној широј геополитичкој агенди. За мађатске изборе, активирање СБР-а оправдано је извештајем у којем се тврди да је руски председник Владимир Путин послао тим "политичких технолога" у Будимпешту да намести изборе за Орбана. Извештај је објавио опозициони новинар кога финансира ЕУ, а цитирао је анонимне шпијуне ЕУ.
Да ли ће Румен Радев добити третман Ђорђескуа
За разлику од Мађарске, Радев је добио лоше карте. Док је Виктор Орбан на власти 16 година и именовао је судије који надгледају случајеве везане за изборе, Прогресивна Бугарска је нова странка која се суочава са проевропским председником који контролише правосуђе.
Радев је ово искусио из прве руке прошле године, када је као председник покушао да одржи референдум о приступању Бугарске еврозони. Његов предлог је одбацио парламент и одбио Уставни суд земље. Један од судија који је аутор пресуде, Атанас Семов, раније је добио награду Европске комисије за свој рад о правосудном систему ЕУ.
Ситуација Румена Радева је ближа ситуацији Калина Ђорђескуа, десничарског популисте који се појавио из релативне анонимности да би извојевао шокантну победу у првом кругу председничких избора у суседној Румунији 2024. године. Румунске и власти ЕУ су одмах завашиле да се Русија мешала у изборе и да је водила координисану кампању на ТикТоку како би помогла Георгескуу да победи, а избори су поништени.
Дан након поништења, ТикТок је писао Европској комисији наводећи да није пронашао доказе о кампањи повезаној са Русијом у циљу подршке Георгескуу и да је од власти у Букурешту заправо затражено да цензуришу про-Георгескуов садржај. Због дрскости ТикТока, Европска комисија је покренула судски поступак против платформе због "сумње на кршење Закона о дигиталним услугама у вези са обавезом ТикТока да правилно процени и ублажи системске ризике повезане са интегритетом избора".
ТикТок и слични су већ на опрезу у Бугарској, и уколико Радев понови изненадну победу Георгескуа, бугарска влада и ЕУ су већ наоружане свим "доказима" руског мешања који су им потребни да на њега спусте сву тежину правног система.
Другим речима, јасно је да ће Европска комисија викати "руско мешање" сваки пут када се чује глас противљења, било на левици, попут Радева, или на десници, попут Орбана.
Брисел држи кутију са алатима пуну чекића, а за бирократију ЕУ, сваки проблем изгледа као ексер. Питање на које ће се одговорити у Мађарској и Бугарској, и на сваким предстојећим изборима ЕУ, јесте колико дуго бриселска бирократија може да наставља да намеће своју вољу бирачима који очигледно желе алтернативу?